Ministarstvo energetike: Srbija će učestvovati u zajedničkoj kupovini gasa

Mogu li zemlje Evropske unije onako kako su to zamislile da narednu grejnu sezonu zaista pregrme bez ruskog gasa? Kako bi na još jedan način kaznile Rusiju zbog agresije na Ukrajinu EU je otvorila platformu za zajedničku kupovinu gasa na kojoj snabdevači mogu prijaviti prodajne količine. Rok za prvu nabavku istekao je juče, a do sada se registrovalo više od 80 firmi. Sekretarijat Energetske zajednice pozvao je svoje članice da se prijave. U narednih godinu dana Brisel će zajedničku nabavku gasa organizovati svaka dva meseca. U prilici da se jave biće i nekoliko zemalja koje nisu članice, među kojima je i Srbija. Zemlje Evropske unije dobile su zadatak da do novembra gasna skladišta popune do 90 odsto. Za ovu prvu zajedničku tranšu, svetski dobavljači, do 9. maja, moraju dostaviti ponude, a iz konkursa su eliminisane i ruske kompanije i ruski gas. Cilj briselske energetske solidarnosti je da se, za sledeću grejnu sezonu na vreme obezbedi gas iz drugih izvora i to po najpovoljnijim cenama.

Upitani da li će Srbija iako nije članica EU biti u grupi ovih zemalja koje će organizovati zajedničku nabavku gasa, iz Ministarstva energetike za „Politiku” odgovaraju da su članice Energetske zajednice, uključujući i Srbiju pozvane da iskažu zainteresovanost za učešće u zajedničkoj kupovini. Imajući u vidu da je diverzifikacija pravaca i izvora snabdevanja strateško opredeljenje Srbije, izražena je spremnost da se učestvuje u ovoj zajedničkoj kupovini. Javno preduzeće „Srbijagas” preduzima aktivnosti u vezi sa prijavljivanjem na Prizma platformu, što je preduslov za angažovanje u zajedničkoj kupovini, koja će se odvijati sukcesivno.

Evropska komisija je sa državama članicama uspostavila platformu za zajedničku kupovinu gasa da bi obezbedila snabdevanje EU energijom po pristupačnim cenama. Cilj platforme je da pomogne u koordinaciji kupovine gasa, koristeći kolektivnu pregovaračku i političku moć EU, da obezbedi snabdevanje po održivim cenama za građane i preduzeća EU. Takođe, ovim mehanizmom se nastoji izbeći da kompanije iz EU licitiraju za isti gas i kao posledicu toga povećaju cenu, naglašavaju iz resornog ministarstva.

Upitani kako ćemo se snabdevati gasom dok čekamo da se završi gasovod kojim će se u Srbiju dopremati azerbejdžanski gas, iz Ministarstva energetike odgovaraju da se snabdevanje naše zemlje odvija nesmetano. Međutim za potrebe vršne potrošnje, odnosno za dane kada je ona najveća, potrebno je obezbediti dodatne količine iz različitih izvora u cilju sigurnosti snabdevanja tržišta.

– Dopremanje prirodnog gasa u Srbiju prema evropskom mehanizmu odvijalo bi se na isti način kao i kod samostalne kupovine prirodnog gasa, ugovaranjem tačke isporuke i zakupom potrebnih kapaciteta u gasovodu. Takođe, u toku je izgradnja gasne interkonekcije Srbija–Bugarska kojom će Srbija diverzifikovati svoje izvore snabdevanja gasom, odnosno dobiti mogućnost za povezivanje sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke, uključujući Azerbejdžan i tečni prirodni gas (LNG) terminal u Grčkoj. Gasna interkonekcija trebalo bi da bude završena na jesen, a u toku su razgovori s azerbejdžanskom stranom o uslovima isporuke gasa pod kojim bi Srbija mogla da se snabdeva od iduće godine. Što se cena tiče, one će odražavati trenutnu tržišnu poziciju, odnosno stanje ponude i potražnje – navode iz Ministarstva energetike.

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa na pitanje „Politike” o pozivu EU za zajedničku nabavku gasa izjavio je da je izvesno da će se naša zemlja snabdevati gasovodom „Turski tok” kojim stiže ruski gas.

Upućeni u gasne prilike kažu da je ovde reč o čistom političkom skupu s koga je poslata politička poruka, jer Azerbejdžan nema te količine koje bi mogle da namire potrebe onog dela Evrope koji se decenijama snabdeva ruskim gasom. A više od 45 odsto ukupnih ruskih količina završavalo je upravo na evropskom tlu do pre početka rata u Ukrajini. Istovremeno već duže od 20 godina Azerbejdžan radi na tome da postane bitan izvoznik gasa u EU što se dogodilo pre tri godine kada je pušten u rad gasovod TAP „Transjadranski gasovod” kojim azerbejdžanski gas ide kroz Grčku i Albaniju i preko Jadranskog mora do Italije.

Da ruski gas ne može da bude u potpunosti zamenjen ni azerbejdžanskim a ni bilo kojim drugim potvrdila je svojevremeno i Alisa de Karbonel zamenica direktora programa za Evropu i centralnu Aziju objasnivši da pokušaj EU da manje zavisi od uvoza ruskog gasa nije bila ideja o potpunoj zameni ovog gasa drugim, već samo diverzifikacija. Odnosno da udeo drugih izvora pa i ovog iz azerbejdžana koliko god bio mali u kupnom uvozu osigura da „Gasprom” nema monopol nad bilo kojim tržištem, izjavila je ona za radio Slobodna Evropa.