Има ли наде за раст цене пшенице

Извоз четири украјинска пољопривредна производа у неколико земаља чланица Европске уније већ је и званично заустављен.

Изнуђена мера Европске комисије односи се на најугроженије државе које су и захтевале забрану извоза – Бугарску, Мађарску, Пољску, Румунију и Словачку. Мера је ступила на снагу у уторак 2. маја и за сада је орочена до 5. јуна с могућношћу да забрана буде не само продужена, уколико има потребе, већ и проширена на неке друге производе.

У ове земље до тада неће моћи да буду извезени пшеница, кукуруз, сунцокрет и уљана репица. Транзит ће, међутим, бити дозвољен као и пласман тих производа у друге чланице уније.

Како преноси „Агроклуб”, заузврат су се свих пет држава обавезале да ће укинути раније усвојене једностране одлуке о забрани ових али и неких других пољопривредних производа пореклом из Украјине.

Како би смањен доток контингената украјинских житарица могао да се одрази на целокупно европско тржиште? Има ли наде за раст цена пшенице, што конкретно погађа и ратаре из Србије јер се у силосима налазе велике количине непродате робе.

Милош Јањић, аналитичар аграрне платформе „Агринес” није оптимиста.

– Ближи се жетва. Пшеница је код нас посејана на рекордним површинама, ако буде добар принос уз ове постојеће залихе, које су такође изнад просека, то ће бити додатни притисак на цене – рекао је Јањић.

Нагласио је да је и у региону посејано доста пшенице, а ситуацију додатно компликује све замршенија геополитичка криза. Европска унија је на путу да донесе одлуку којом би се ограничио извоз, односно транспорт руске пшенице. Стога је тренутно немогуће било шта дугорочније прогнозирати.

– Није познато ни шта ће бити са црноморским извозом. А наша роба великим делом гравитира црноморским сливом и изузетно смо зависни од ценовних дешавања у црноморским лукама. Ситуација је прилично комплексна – казао је наш саговорник.

Ниска цена украјинске пшенице оборила је цену жита на свим тржиштима, а прве информације говоре да се код нас за нови род, преко терминских уговора, ратарима нудило свега 20 динара по килограму. Пољопривредници тврде да је све испод 42 динара мало јер је произвођачка цена жита 38 динара.

– Оно што је увек за препоруку јесте да се количине расподеле. Једном трећином треба трговати термински, другом у жетви, а преосталу пшеницу оставити за калкулисање касније на тржишту. Година је дуга и то је рецепт којим се треба водити. Негде ћете добити више, негде мање, а поента је да се на крају у збиру буде у плусу – саветује Милош Јањић, доскорашњи директор новосадске Продуктне берзе.

Нагласио је и да су кредити све скупљи и да то све доприноси даљем слабљењу вредности робе.