Мање некретнина продато за више пара

У првом кварталу 2023. године у Србији укупно је на тржишту продато и купљено 29.275 непокретности што је за 9,5 одсто мање него у првом кварталу 2022, наводи се у извештају Републичког геодетског завода.

Највеће цене постигнуте су за станове у Београду на води где је најскупљи продат по 11.474 евра за метар квадратни, а површине је 143 квадрата. Најскупљи стан, површине 383 квадрата, плаћен је 2,6 милиона евра. Ипак, не спадају сви станови на овој локацији у категорију најскупљих, те је у Београду на води у првом кварталу најнижа цена за метар квадратни била 3.264 евра.

Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 1,575 милиона евра. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Врачар за 6.878 евра, површине 189 квадрата, а највиша уговорна цена пословног простора од готово два милиона евра остварена је на Новом Београду, површине 990 метара квадратних. Најскупље гаражно место по цени од 58.400 евра прометовано је на локацији Београд на води. Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта остварен је на општини Сурчин (Добановци) по цени од 29,9 евра по метру квадратном за парцелу површине 66,2 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у првом кварталу 2023. године прометовано је у Тителу по цени од 1.279.655 евра за 107 хектара.

За куће је издвојено 127,2 милиона евра, за грађевинско земљиште 113,7 милиона, за пословне просторе 81 милион, за пословне објекте 77,5 милиона, за гаражне просторе 44,8 милиона, пољопривредно земљиште 55,5 милиона евра.

Упркос мањем промету тржиште непокретности у првом кварталу 2023. је стабилизовано. Остварено је повећање укупног обима новчаних средстава за непокретности које су биле у промету, иако је дошло до смањења броја трансакција, показује анализа тржишта некретнина за први квартал 2023. године, као и упоредна анализа података од 2019. до 2023.

Укупна сума новца коришћена за куповину некретнина износила је 1,642 милијарде евра што представља раст од 2,6 одсто у односу на исти период прошле године.

У Београду, у првом кварталу 2023. за прометоване непокретности издвојено је 15,4 милиона евра више него у истом периоду 2022. Свота новца на тржишту непокретности у Београду износила је 828,4 милиона евра у првом кварталу 2023, док је у првом кварталу 2022. била 813 милиона евра.

Град Београд забележио је и највећи број купопродајних уговора укупно 6.924. Највише их је било на подручју Првог основног суда у Београду, а највећи број уговора 464 закључен је у канцеларији јавног бележника Србислава Цвејића.

У првом кварталу 2023. највећи удео у укупним новчаним средствима у промету непокретности у Републици Србији имао је промет станова у износу од 861,1 милион евра, од чега је у Београду за станове издвојено 537,1 милион евра. Учешће станова у укупној суми новца на тржишту у првом кварталу 2023. био је 53 одсто, што је за четири процентна поена мање него у истом периоду 2022. године.

На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у првом кварталу 2023. седам одсто непокретности плаћено је из кредитних средстава, што је за пет процентних поена мање у поређењу са истим периодом 2022. Из кредита се најчешће плаћају станови. У првом кварталу 2023. године 18 одсто станова у Републици плаћено је кредитним средствима, што је за 10 процентних поена мање у поређењу са првим кварталом 2022.

По већим градовима у Србији у првом кварталу 2023. године, станови су се највише из кредитних средстава плаћали у Београду 23 одсто, затим у Нишу 22, Новом Саду 21 и Крагујевцу 13 процената.

После станова у првом кварталу 2023. највише је прометовано грађевинско земљиште 17 одсто, затим пољопривредно 16 и куће 13 процената.