Виши степен феудализације

Представници странака владајуће коалиције прексиноћ су потписивањем коалиционог споразума озваничили договор о међупартијској подели јавних предузећа. Према незваничним информацијама које је "Политика" добила из Г 17 плус, медијске спекулације о томе да ће странка која је добила директорско место у неком предузећу имати и председника управног одбора тачне су. У споразуму којим је утаначено коме ће припасти које од 30 највећих јавних предузећа, наводи се и да се партије могу договорити другачије. Тачније, остављена им је слобода да, уколико им то одговара, место председника управног одбора препусте некој другој партији у замену за исту функцију у фирми где иначе немају директора. Демократској странци је, да подсетимо, припало 14 јавних предузећа – НИС, Телеком, Дунав осигурање, ПТТ, Поштанска штедионица, Лутрија Србије, Републички завод за здравствено осигурање, Службени гласник, Грађевинска дирекција Србије, Транснафта, Фонд за пензијско и инвалидско осигурање, ЈАТ, Српска банка, Подземна експлоатација угља.

Демократска странка Србије и Нова Србија водиће главну реч у десет фирми – ЕПС-у, Србијагасу, Србијашумама, Заводу за уџбенике и наставна средства, Галеници, Београдском сајму, Генексу, Путевима Србије, Железници Србије и Склоништима. Г 17 плус поставиће своје људе на челне функције у Електромрежи Србије, Комерцијалној банци, Аеродрому Београд, Србија водама, Јавним скијалиштима.

Сам ток преговора о расподели јавних предузећа одвијао се далеко од очију јавности, а ни јуче, након што је већ потписан споразум нико од страначких функционера није био расположен да јавно прича о томе по ком принципу се договарало нити пак да коментарише због чега су се определили или инсистирали баш на одређеном предузећу.

Према информацијама које су ипак процуреле, право првенства да бира имао је ДС, затим ДСС и Нова Србија и на крају Г 17 плус. Великих сукоба, како се прича, није било, а најупорнији у захтевима био је, кажу, Велимир Илић који ни по коју цену није желео да одустане од "Путева Србије" и "Железнице". Према тим незваничним информацијама, демократе су тражиле "Телеком" не би ли ДСС-у оставиле простор да "притисне" лидера Нове Србије да им уступи "Путеве", али је Илић ипак остао упоран и на крају добио оно што је тражио, а што уосталом и сада држи.

Иако се углавном сматра да су странке најзаинтересованије за најпрофитабилнија предузећа, управо је Нова Србија изузетак од тог правила, будући да је инсистирала да задржи контролу над фирмама које су прошле године бележиле губитак од неколико милијарди динара. Економисти, међутим, одговарају да то уопште не треба да брине партију, јер ће губитке свакако покрити држава.

"Ја бих као економиста бежао од железнице јер она има само губитке", каже др Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука.

Он упозорава да будући систем руковођења јавним предузећима није примерен за 21. век.

"На овај начин губи се контрола над приходима јавних предузећа. Паре на разне начине могу да се извлаче из фирме и тешко се могу ухватити ти токови, поготово код нас где они иначе нису транспарентни. Ми не можемо да видимо уговор о концесији, а камоли да видимо све рачуне у једној фирми", каже др Шуковић.

Он сматра да су партијски интереси превладали над националним те да су јавна предузећа изузетно погодно тло за корупцију. Једни другима врше услугу, а тргују државним интересима. Партијским кадровима се обезбеђује добар положај независно од тога да ли су га заслужили уместо да то буде ствар од јавног интереса.

Уколико се реализује предложени концепт страначког руковођења јавним предузећима, то ће практично значити још виши степен феудализације ресора будући да су раније чланови управног одбора били из различитих странака, па је постојала бар њихова међусобна контрола.

Разлог за изненађење оваквим расплетом је тим већи, ако се има у виду да је у време прошле Коштуничине владе, ДС оштро критиковао такав принцип поделе ресора, а сада су, како је објавио Б92, управо демократе предложиле овај концепт. Истина, уз објашњење да желе да преузму пуну одговорност за фирме које "дуже".

Одговор на питање зашто је странкама битно да држе диригентску палицу у значајним јавним предузећима можда лежи и у чињеници да је највећи број јавних предузећа прошле године пословао са добитком и био успешнији од целе привреде. Њихова остварена добит била је три пута већа него губици, док је у целој привреди добит била за 60,9 одсто већа од губитака.

Професор на Факултету политичких наука др Зоран Стојиљковић, каже да су партије договоре о расподели јавних предузећа на крају претвориле у ценкање.