Европа мења прописе и олакшава донирање хране

У Србији се годишње баци око 770.000 тона хране, а 90 одсто тог опада заврши на депонијама, док се са друге стране најсиромашнија домаћинства боре да обезбеде намирнице за живот. Према последњем истраживању Центра за унапређење животне средине, свако од нас, у просеку годишње баци 27,7 килограма јестивих и 80,4 килограма нејестивих делова хране. Само за годину дана становници главног града баце око 200.000 тона хране. На првом месту је поврће (10,2 килограма), воће (8,5), хлеб (4,7), месо (3,6) и млечни производе (0,7) по становнику. Стручњаци кажу да намирнице бацамо по аутоматизму, дакле разбацујемо се, што је недопустиво због толико гладних људи, али и због нерационалног односа према планети коју на овај начин загађујемо. Ситуација није много боља ни у Европи која се такође бори против овог проблема. Представници Европске комисије су јуче саопштили да ће почети да мењају прописе који се тичу тржишних стандарда за продају воћа и поврћа, а да ће бити олакшано и донирање хране која је до сада због разних проблема са етикетама завршавала у смећу.

– Ове промене прописа би требало да доведу до тога да воће и поврће, које естетски, обликом или димензијама не одговара тржишним стандардима, ипак може да се лакше пласира у локалну и директну продају. То ће олакшати живот произвођачима – изјавила је Биљана Борзан, европарламентарка. Она је била и известитељ Европског парламента за смањење бацања и повећање донирања хране.

Борзанова је објаснила да ће нова правила, с једне стране, смањити бацање и расипање намирница које су безбедне за потрошаче, а са друге ће омогућити произвођачима да свеже производе продају директно купцима или у локалним трговинама.

– Велике количине потпуно јестивог воћа и поврћа због естетских разлога, попут мрље на јабуци, величине плода раније нису ни стизале на тржиште или су се продавале као јефтиније секундарне сировине. На овај начин ће се пољопривредницима више исплатити труд који су уложили да би то воће и поврће завршило код купаца – навела је Борзанова. Према најављеним правилима Европска комисија ће убудуће производе намењене донацијама изузимати од прописа у вези са декларацијом. Сада ће се смањити бирократија приликом донирања хране, што је у већини случајева спречавало трговце у тој намери. Због правних процедура око означавања намирница до сада су велике количине завршавале у смећу. У Европи се дешавало да храна која је намењена за тржиште неке друге земље, није могла да се донира у другу државу, а сада ће се и то променити. Иначе из ЕУ подсећају да би све земље чланице до 2030. требало да преполове количине бачене хране, с тим да се као полазна основа узимају количине измерене 2020. године.

Радмила Иветић, представник „Банке хране Београд”, изјавила је за наш лист да ова организација подржава све прописе и промене које могу да доведу до бољих услова за донирање намирница у Србији.

– Не знам у овом тренутку да ли ће се ови прописи примењивати и код нас, али ми свакако подржавамо све промене које ће нам олакшати посао и повећати количине дониране хране. Ми и даље чекамо промене прописа попут оних који се односе на декларисање и рокове употребе намирница, као и закон о депозитној амбалажи који би нам омогућио обезбеђивање новца за функционисање наше организације – казала је Иветићева. Додала је да ови прописи никако да дођу на ред за промене. Када је реч о бацању хране у комерцијалном сектору она је најзаступљенија у вртићима, у категорији поврћа, затим воће у сектору малопродаје, док су на трећем месту намирнице попут меса, рибе, јаја, хлеба и пецива. Истраживање о директном мерењу отпада од хране у домаћинствима је показало да сваки становник Београда у просеку годишње баци 108,1 килограм јестивих и нејестивих делова намирница. Годишње је то око 205.000 тона, што наш главни град сврстава у врх европских градова по количини генерисаног отпада од хране.