Непредвидљиви убилачки походи

У већини случајева масакр траје од два до пет минута и завршава се пре доласка полиције, страда више од осам особа у минути, а извршиоци носе три комада оружја. Ово није опис крвавог пира К. К. (13), извршеног у среду у београдској ОШ „Владислав Рибникар”, већ су то подаци из раније анализе такозваних помамних убистава, направљене за потребе МУП-а Србије.

А ученик који је починио масакр савршено се уклапа у те податке – злочин је трајао око два минута (први позив полицији из школе упућен је у 8.40 часова, а сам извршилац је позвао број 192 у 8.42 часова и рекао да је побио ученике и чувара), убијено је девет особа, а код себе је имао три врсте оружја – пиштољ „чешка збројовка шедоу”, малокалибарски пиштољ „ругер”и Молотовљеве коктеле које није стигао да активира.

Анализе сличних случајева и извршилаца у свету указују да су многи од њих опонашали претходнике, за шта се користи израз „копикет” (copycat). Дан после масакра у школи извршено је насумично масовно убиство на подручју Смедерева и Младеновца, при чему је убијено осморо младих, међу којима је било и малолетника. За овај злочин осумњичен је У. Б. (20), који је такође имао три врсте оружја – аутоматску пушку и пиштољ који је користио приликом крвавог пира, као и ручну бомбу којом је претио таксисти кога је отео и терао га да га вози према Крагујевцу, где је, срећом, наредног јутра ухапшен.

Међу онима који су радили на прикупљању и обради претходних светских и домаћих сличних злочина за потребе анализе МУП-а Србије био је и публициста Драган Џамић, који је на том задатку био ангажован у време док је био припадник Специјалне антитерористичке јединице (САЈ).

„У оба актуелна случаја који су се десили у Србији полиција је професионално одрадила свој посао. Што се тиче извршилаца, на основу онога што нам је познато, могли бисмо закључити да се уклапају у профиле псеудокомандоса, опседнутих оружјем, али и такозваних војника осветника”, каже Џамић за „Политику”.

Може се закључити, каже он, да су код дечака К. К. примарни мотиви били социјалне природе, проблем у односима с вршњацима, а можда и психолошке, о чему суд могу дати само стручни вештаци.

„Слично важи и за У. Б., који је полицајцима као мотив за злочин навео ’омаловажавање’. Жеља за осветом, онако како те ситуације виде извршиоци, чест је мотив ових злочина”, каже Џамић.

Ситуације су динамичне и непредвидиве, извршиоци углавном не жале ни свој живот, преговори нису посебно ефикасни и све су то разлози због чега полиција одмах по доласку на поприште злочина мора ићи без одлагања директно на извршиоца и онеспособити га, закључак је из поменуте анализе.

Овакви злочини дешавају се широм света, а посебно су учестали у САД. Међу полицајцима широм света прихваћен је термин амок убиства, мада би у нашој терминологији одговарајући термин био помамна убиства или једноставно убилачки поход. Израз амок потиче од малајске речи која би се могла превести као „лудачки нападати”. У Малезији су забележени први случајеви извршилаца у стању велике раздражености, између осталог и због дејства опијума, који су насумично убијали кога су стигли. Данас се термин амок односи и на нападе терориста који пуцају на кога стигну, као што је то било у Паризу 2015. године, после чега је МУП Србије покренуо израду поменуте анализе.

Амерички ФБИ има највеће искуство са оваквим случајевима и њихови стручњаци су закључили да постоји пет фаза у припреми и извођењу ових напада. Прва фаза је фантазирање, мисаони процес, извршилац замишља „освету” и да ће сви чути за њега и да ће га памтити. Друга фаза већ прелази у реалност, то је планирање, могло би се рећи да су то били тренуци када је К. К. почео да црта планове напада и прави спискове жртава пре него што је прешао у наредну фазу припреме када је направио Молотовљеве коктеле и узео пиштоље. Завршне фазе су прилазак попришту злочина и сам напад.

„Што се тиче самих ситуација на које полиција наилази, оне могу бити активне, када извршилац и даље пуца, или пасивне, када извршилац више не дејствује. У случајевима који су нас потресли ових дана ситуације су биле пасивне и извршиоци су без опирања ухапшени”, објашњава Џамић.

Нема сумње да су многи полицајци МУП-а Србије који су интервенисали тог дана имали јасну представу са чим се суочавају. Добро наоружани и опремљени били су спремни да ураде све што је неопходно да би спречили даље последице. А упутства су јасна: у оваквим ситуацијама, ако је извршилац и даље активан, иде се одмах право на њега и, ако нема друге, онеспособи се употребом ватреног оружја. У САД су имали лоша искуства са оклевањем у појединим таквим ситуацијама, десило се у бар једном случају да је број жртава био већи јер је полиција била неодлучна, а циљ ових злочинаца, без обзора на то да ли делују самостално или су терористи, јесте да побију што више људи.

Што се тиче обука за реаговање у оваквим ситуацијама, каже Џамић, прва је спроведена за припаднике САЈ-а. Обучавали су их припадници француске специјалне јединице РАИД, аустријских „Кобри” и тима за спашавање талаца ФБИ. Од 2016. године обуку за реаговање у оваквим ситуацијама пролазе и припадници униформисане полиције, који се по логици ствари, као чланови редовних патрола, могу први суочити с таквим случајевима. Обука се изводила у бази САЈ-а у Батајници, а у Кули је одржан и регионални семинар.