Четвртину послова људи могла би да мења вештачка интелигенција

Вештачка интелигенција, способна за стварање садржаја, могла би да обавља четвртину послова које тренутно раде људи. Како се наводи у најновијем извештају компаније „Goldman sachs”, 300 милиона радних места могло би бити изгубљено због аутоматизације широм ЕУ и САД. Ипак, стручњаци објављују своја упозорења с одређеном оградом: још  постоје ствари за које вештачка интелигенција није способна – задаци који укључују изразито људске квалитете, попут емоционалне интелигенције и размишљања изван устаљених оквира. Прелазак на улоге које користе такве вештине могло би смањити шансе да људи буду замењени. То не значи нужно да су сви послови који се сматрају креативним – сигурни.

Заправо, графички дизајн и професије повезане са визуалном уметношћу могле би бити међу првима које ће нестати, јер основни алгоритми могу усмерити робота да анализира милионе слика, омогућавајући вештачкој интелигенцији да готово тренутно овлада естетиком. Друга заштићена категорија су послови који захтевају софистициране међуљудске односе: а то су послови који обављају медицинске сестре, пословни саветници и истраживачки новинари. У трећу сигурну зону спадају послови који захтевају много флексибилности и спретности, способност решавања проблема у непредвидивим окружењима. То се односи на радна места електричара, водоинсталатера, заваривача..., пренео је Би-Би-Си.

Да ће људски послови постати усмеренији на међуљудске вештине сматра Сонг Меклафлин, проф. економије рада на Универзитету у Бафалу у САД. Она напомиње да је паметно размишљати о томе које ће задатке унутар неког радног места боље обављати рачунар или вештачка интелигенција. Нуди пример шалтера у банкама, где су људи некада морали прецизно да броје новац. Сада је тај задатак аутоматизован, али још има места за благајника: „Задатак бројања новца преузела је машина, но сада су благајници више усресређени на интеракцију са купцима и увођење нових производа. Друштвена вештина постала је важнија”.