Патенти у нежним рукама

Све почиње сјајном идејом, иновацијом, која ће унапредити живот људи. Потом идеју треба заштити, али не тако што ћемо је чувати само за себе, већ тако да можемо да је поделимо с целим светом, у складу с правима интелектуалне својине. Мали је број жена које су се упустиле у заштиту својих проналазака и управо зато је Светски дан интелектуалне својине био посвећен научницама, уметницама и свим другим креативним дамама чији иновативни рад је крунисан патентима.

Завод за интелектуалну својину Републике Србије овим поводом организовао је програм „Жене и интелектуална својина: убрзање иновација и креативности”. 

Од краљица до лекарки

Присутнима се надахнутим говором обратио Владимир Марић, директор Завода, осврнувши се на положај жена кроз историју.

– У највећем делу људске историје, како на Истоку тако и на Западу, мушкарци су били привилеговани и имали боље могућности за развој и напредак. Што се тиче положаја жене на Западу, навео бих један занимљив пример из средњовековне Енглеске којом у то време влада династија Тјудора на чијем је челу била Елизабета Прва, која је на врху енглеске државне хијерархије остала 45 година! Али, за време њене владавине, структура енглеске власти изгледала је овако: сви чланови парламента били су мушкарци, као и сви официри краљевске војске, све судије и адвокати, сви бискупи и надбискупи, сви лекари и хирурзи, сви професори и сви студенти на свим колеџима, сви градоначелници и готово сви писци, архитекте, песници, филозофи, сликари...

Највећим делом своје историје, ни Србија о том питању није била изузетак, али две српске кћери су својим талентом и радом, борећи се све време против предрасуда и примитивизма, унапредиле и задужиле Србију.

Драга Љочић била је прва жена лекар у нашој земљи. Била је политички ангажована и свим снагама борила се за изједначавања права жена и мушкараца написавши једном приликом да: „професионалне компетенције и моралне вредности морају бити једини услов за запошљавање”.

Јелисавета Начић, прва жена архитекта у Србији, осмислила је низ архитектонских дела од којих су нека и данас симболи нашег главног града. Пројектовала је основну школу „Краљ Петар Први” у Београду, прву болницу за туберкулозу, прву кружну пећ за израду опеке и прву плански зидану стамбену зграду на Балкану. Чувено „Мало степениште” на Калемегдану такође је њено дело, као и Црква Александра Невског на Дорћолу. Али, постоји још нешто у чему је Јелисавета Начић била прва у Србији: била је прва жена запослена у државној управи Србије и то у Министарству грађевине.

Вратимо се сада опет у наше време. Колико је жена данас међу проналазачима?

– Скорашња студија Светске организације за интелектуалну својину показује да се 16,2 одсто жена појављују као проналазачи у међународним пријавама патената. Релативно скроман број жена које се баве иновативним радом објашњава се бројним разлозима од којих се као најважнији издваја –  недовољно образовање жена – подсећа Марић.

Европски завод за патенте из Минхена објавио је публикацију под насловом „Учешће жена у иновативним активностима”.

– Ту можемо да видимо да је допринос жена у науци и технологији последњих деценија у порасту, али и да жене још нису на истом нивоу с мушкарцима. Крајем седамдесетих година прошлог века учешће жена у проналазачкој делатности било је само два посто, док је 2019. године тај проценат порастао на 13 одсто.

Србија има 12,7 посто жена које су заштитиле своје проналаске, па смо у том погледу негде на европском просеку. Притом, највише жена се бави иновацијама у области хемије, биотехнологије и фармације, њих око 30 одсто, а најмање их је у области машинства, свега 5,2 процената.

Интелектуална својина, по речима Владимира Радовановића, помоћника министра за науку, иновације и технолошки развој, представља врло важан ресурс који утиче на економску снагу и конкурентску позицију компанија на тржишту. Кроз заштиту производа интелектуалног рада увећава се вредност и конкурентност привредног друштва. Добар систем управљања интелектуалном својином од велике је важности, посебно за стартапе и спинофове као нова привредна друштва.

Већ другу годину заредом Министарство у оквиру пројекта ,,Знам да могу” афирмише женско иновационо предузетништво и пружа подршку реализацији њихових предузетничких идеја.

На овом скупу представиле су се и неке од наших одважних, предузимљивих, креативних жена и предузетница.

Др Александра Иветић с Института за примену науке у пољопривреди у Београду је проналазач и носилац више патената. Производња хране за животиње била је њено поље за технолошко и идејно унапређење. Она је основала стартап тим и фирму „Фарма Инова”, која је од Британско-српске привредне коморе добила подршку, али и статус стартапа од значаја за Велику Британију.

 – Иновација се зове стабилизатори силаже. Заштићена је пријавом националног и међународног патента и користи фармерима у добијању квалитетне сточне хране. Ово је трећа развијена иновација у циљу побољшања силирања биљака на фармама, за претходне две су већ признати патенти – објаснила је др Александра Иветић.

Сликовито речено, оно што је за нас људе зимница, то је силажа за домаће животиње. Силажа се припрема једном годишње и користи током целе године на фармама. Биљке се на фармама силирају у количинама које се мере у тонама или стотинама килограма и за то не постоје подруми, ни фрижидери. Због тога се храна квари. Управо је то проблем који се захваљујући Александрином изуму успешно решава.

Слађана Милојевић, власница бренда „Нона хендмејд”, учесница је програма Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) за жене предузетнице у области традиционалних текстилних производа. С поносом је истакла да је њено мало царство рукотворина настало умећем четири генерације једне породице, захваљујући ћерки која се укључила у рад. Све је почело од Слађаниног деде и баке. „Нона” је настала као омаж нани Милени, познатој ужичкој везиљи и плетиљи. Деда Милинко је чувени кројач по чијим кројевима и даље ствара и шије либаду или зубун, али и мушке и женске блузе и кошуље. Слађана је заштитила жиг – две игле, конац у облику шаке.

Заштита интелектуалне својине глумаца

Глумица Јелена Ћурувија Ђурица, председник Глумачке организације Србије – ГОС, имала је лепе вести.

– Васпитани смо да немамо никаква права. Нас бирају редитељи, продуценти… Закон о ауторским и сродним правима се 2019. године коначно променио у корист глумаца и препознати смо као интерпретатори. Сада први пут у историји система заштите интелектуалне својине код нас глумци добијају права на накнаду од кабловских оператера, телевизија и свих оних који јавно саопштавају наше глумачке интерпретације. Чим смо добили ту информацију организовали смо се. Регистровали смо Глумачку организацију Србије и добили дозволу за рад уз велику помоћ СОКОЈ-а и Завода за интелектуалну својину.

Ћилим као пројекат

Славица Ћирић, из Занатске задруге „Дамско срце”, корисница је ознаке географског порекла „Пиротски ћилим”.

– Кренула сам 2005. у истраживање које је променило мој живот. Своју љубав претворила сам у озбиљан посао. Ткање ћилима може да се научи, ако имате љубави за тај посао. Наравно, и ако бар мало имате уметнички ген и вештину – рекла је Славица.

Она је објаснила да за осам сати може да се изатка 0,8 квадрата ћилима с два лица, вуном од овце праменке, на вертикалном разбоју, с пуно шара и гаранцијом од 100 година, баш како стоји у сертификату.

– Знамо да радимо, имамо и вуну и поруџбине до краја године, али нас је мало, само пет – поручила је вредна Пироћанка.

Важна је идеја, али и храброст

Љиљана Матковић је власница и директорка фирме „Еко тим”  д.о.о. Лозница, која пружа услуге санитарне и еколошке заштите, дезинфекције, дезинсекције и дератизације. Као предузетница која успешно примењује интелектуалну својину Љиљана је добила WIPO награду IP Enterprise Medal за 2022. годину, коју јој је доделило Удружење пословних жена Србије у сарадњи са Заводом за интелектуалну својину. Испричала је како се 1993. упустила у посао оснивања фирме, у тешким околностима.

– Била сам јако храбра. Морала сам да будем, зато што је моја фирма настала из нужде. Дошла сам из Сарајева као избеглица у родни град, у време инфлације, када је све било хаотично. Кренула сам од врата до врата, од фирме до фирме – каже Љиљана и препоручује женама које крећу у посао, а нису умрежене, да се укључе у неко удружење.