Преминуо академик Милосав Марјановић

Редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) и један од наших најзначајнијих математичара, који је посебан допринос дао у проучавању топологије и дидактике математике, Милосав Марјановић, преминуо је јуче у Београду у 92. години.

Рођен је 1931. године у Никшићу, а дипломирао је математику на Природно-математичком факултету у Београду 1955. године, где је изабран за асистента 1957, за ванредног професора 1969, а за редовног 1980. године.

Школску 1959/60. годину провео је на специјализацији у Математичком институту Пољске академије наука у Варшави, радећи под руководством њихових истакнутих математичара Ј. Микусињског и Р. Сикорског. Докторирао је 1964. године са тезом „Мур–Смитова  конвергенција у општој топологији”. Школске 1967/68. године  боравио је на постдокторским студијама на Универзитету Флориде у Гејнсвилу где је сарађивао са истакнутим холандским математичарем Ј. де Гротом. Од 1995. радио је и као  професор методике математике на Учитељском факултету у Београду.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1976, а за редовног 1991. године. Учествовао је на низу научних скупова у земљи и иностранству, а као гостујући професор одржао је предавања на бројним универзитетима и институтима, међу којима се издвајају Московски државни универзитет „Ломоносов”, Математички институт В. А. Стеклова Руске академије наука, Математички институт Пољске академије наука и Технички универзитет у Грацу. Аутор  је бројних универзитетских  уџбеника, био је почасни члан Друштва математичара Србије и главни уредник часописа The Teaching of Mathematics.

За изузетне научне резултате примио је Октобарску награду града Београда 1973. године. Научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју  науке у Србији, као и унапређењу наставе математике на Београдском универзитету. Дуго година био је председник Одбора за образовање САНУ.