Уторак, 24.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.17	117.88	117.52
	109.82	110.48	110.15
	113.63	114.31	113.97

Таг: академик

Култура

12.04.2022 у 12:23

Све што је направио била је школа позоришта

Комеморативни скуп поводом смрти академика Дејана Мијача, који је преминуо 5. априла у 87. години, редитеља који је поставио високе стандарде у српском позоришном изразу, одржан је јуче у Југословенском драмском позоришту, театру у којем је режирао своје комплексне представе: „Васа Железнова”, „Пучина”, „Родољупци”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Ревизор”, „Троил и Кресида”, Гардеробер”… Од јединственог, господственог, мудрог Дејана Мијача опростили су се чланови његове породице, поклоници његове особене позоришне естетике, али и бројне колеге: Светлана Бојковић, Тихомир Станић, Бранимир Брстина, Милан Цаци Михаиловић, Исидора Минић, Милица Михаиловић. Од драгог Деше, како су га звали, опростили су се и Гордан Кичић, Јелена Ступљанин, Небојша Илић, Петар Бенчина, Бранка Петрић,

Култура

07.04.2022 у 12:30

Доследни перфекциониста

Дуго смо „Покондирену тикву” у режији Дејана Мијача, антологијску представу Српског народног позоришта (1973), посматрали као „изоловани феномен” наше средине, за који је било јасно да је означио прекретницу у односу на дотадашње сценско наслеђе везано за Стеријин драмски опус. Међутим, по својим кључим особеностима, она припада ширем европском оквиру – оном који Патрис Павис сагледава као ,,врхунац режије драмске класике”. Наиме, средином друге половине 20. века у европском позоришту долази до својеврсне промене парадигме у интерпретацији драмског наслеђа, до радикалног стилско-жанровског и значењског заокрета у третману класике. Не нужно правило, али доминантнa тенденција ове праксе односила се и на спонтано „формирање” списатељско-редитељских тандема у оквирима националних позоришних

Култура

21.12.2021 у 16:04

У САНУ одржан скуп о Исидори Жебељан

Скуп „Сећање на Исидору Жебељан” одржан је данас у Српској академији наука и уметности (САНУ), у присуству чланова породице, колега и бројних поштовалаца. Говорећи о личности и делу академика Жебељан (1967-2020), секретар Одељења уметности САНУ Милан Лојаница истакао је да је српска композиторка била „јавна личност високог угледа и убедљивог ауторитета, од великог значаја за средину” у којој је стварала. Академик Лојаница је оценио да је Жебељан иза себе оставила „убедљив опус, са импресивним бројем дела, потпуно уметнички заокружен”, који показује „несвакидашњу надареност без премца”. Подсетивши да је 2006. Жебељан са 39 година постала дописни и један од најмлађих чланова САНУ, а од 2012. и редован, Лојаница је додао да је, између осталог, компоновала музику за више о 30

Друштво

12.09.2021 у 18:48

Преминуо академик Предраг Пипер

Академик Предраг Пипер, један од најзначајнијих српских слависта, преминуо је 10. септембра у 71. години, саопштено је данас из САНУ. Предраг Пипер је рођен 20. августа 1950. године. Био је ванредни професор на Филолошком факултету у Београду од 1989. године, а потом и редовни професор од 1991. За дописног члана САНУ изабран је 2003, за редовног 2012, док је за члана Македонске академије наука и уметности (МАНУ) изабран 2015. године. У САНУ је иницирао оснивање два одбора и био (ко)уредник шест публикација тих одбора. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, односно члан Председништва САНУ. Био је члан више одбора САНУ и шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у

Друштво

28.07.2021 у 09:39

Преминула академик Нада Милошевић Ђорђевић

Редовни члан Одељења језика и књижевности Српске академије наука и уметности (САНУ) проф. др Нада Милошевић Ђорђевић преминула је јуче у Београду у 87. години, саопштено је из ове институције. Милошевић Ђорђевић рођена је 1934. године у Београду и сматрана је за једног од најугледнијих савремених српских фолклориста у свету и истакнутим проучавалаоцем српске народне књижевности, те је њен одлазак велики губитак за САНУ и свеукупну српску науку и културу. Њен живот је у великој мери био везан за Филолошки факултет Универзитета у Београду, на којем је дипломирала, магистрирала и докторирала, а потом и радила као редовни професор на Катедри за српску књижевност. Поред тога, била је гостујући професор на многим страним универзитетима и ауторка великог броја радова и књига из области

Политика

18.04.2021 у 22:00

Милосрђе у политици не постоји

Књига „Историја српске политичке мисли. Нови век” професора Драгана Симеуновића, члана Академије наука и уметности РС, Европске академије наука и уметности, Америчке академије политичких наука и других престижних међународних научних институција и организација, према општој оцени научне јавности, у потпуности је заслужила управо јој додељено високо признање града Београда за најбољу научну књигу. Њен импресивни обим од преко милион словних знакова и атрактиван садржај у коме фигурира преко хиљаду познатих и мање познатих личности од значаја за разумевање наше политичке историје, указују на то да је ово дело стварано деценијама, стрпљивим радом и са строгим истраживачким приступом. Посебан куриозитет представља чињеница да је ова Симеуновићева књига, његова двадесет и трећа по реду,

Писма читалаца

05.03.2021 у 12:41

Референдум у САНУ о изјави председника Костића?

У листу „Политика” 26. 2. 2021 на петој страни објављен је текст „Оцић: Сви у САНУ треба да се изјасне о Костићевој изјави о Косову”. Када је била кампања за избор председника САНУ тај исти академик Ч. Оцић и Д. Баста писали су о председнику В. Костићу веома некритички и са пуно пакости. Они наводе да је В. Костић одговоран „за негативну политизацију, комерцијализацију, соросизацију, естрадизацију и све појаве које красе његов председнички мандат у САНУ . Сада се поново јавља академик Ч. Оцић који подржава М. Бећковића – да сви академици изнесу свој став о Косову и Метохији поводом изјаве председника Владимира Костића да је „политичка мудрост на који начин, са елементима достојанства, напустити Косово, јер ни де факто ни де јуре није у рукама Србије”). Академик Ч. Оцић каже

Култура

08.01.2021 у 20:04

Ако се не повећа број чланова, Одељењу уметности прети гашење

Вест да је јесенас, на редовном заседању Скупштине Српске академије наука и уметности усвојена промена у називу једног од академијских одељења – Одељење ликове и музичке уметности преименовано је у Одељење уметности – одјекнула је одмах у јавности. Делимично јер је реч о догађају који је права реткост, а делимично јер ће на овај начин коначно бити омогућен пријем нових чланова из ширих уметничких области, о чему се полемисало дуго и унутар САНУ и у уметничким круговима. Како за „Политику” објашњава академик Милан Лојаница, члан председништва САНУ, серекретар Одељења уметности и иницијатор поменуте одлуке о преименовању, овакво отварање могућност пријема нових академика прво је после више од пола века, колико у новијој историји у САНУ није било готово никаквих промена у броју и саставу

Претходна Следећа

1
2

Почетна / Тагови

24.05.2022 у 20:57

Стелантис именовао новог директора, 100 радника се пријавило за рад у иностранству

24.05.2022 у 20:50

Кад је клековача била „антигрипин”

24.05.2022 у 20:35

Нишки лекари у раљама криминала

24.05.2022 у 20:27

Вучић из Давоса: Обезбедићемо нормалну и мирну зиму

24.05.2022 у 20:10

Руске снаге напредују у Донбасу

24.05.2022 у 20:00

Снимање филма као лепа авантура