Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,16	97,74	97,45
107,06	107,7	107,38

Politika

18.04.2021 u 22:00

Milosrđe u politici ne postoji

Knjiga „Istorija srpske političke misli. Novi vek” profesora Dragana Simeunovića, člana Akademije nauka i umetnosti RS, Evropske akademije nauka i umetnosti, Američke akademije političkih nauka i drugih prestižnih međunarodnih naučnih institucija i organizacija, prema opštoj oceni naučne javnosti, u potpunosti je zaslužila upravo joj dodeljeno visoko priznanje grada Beograda za najbolju naučnu knjigu. Njen impresivni obim od preko milion slovnih znakova i atraktivan sadržaj u kome figurira preko hiljadu poznatih i manje poznatih ličnosti od značaja za razumevanje naše političke istorije, ukazuju na to da je ovo delo stvarano decenijama, strpljivim radom i sa strogim istraživačkim pristupom. Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da je ova Simeunovićeva knjiga, njegova dvadeset i treća

Među nama

05.03.2021 u 12:41

Referendum u SANU o izjavi predsednika Kostića?

U listu „Politika” 26. 2. 2021 na petoj strani objavljen je tekst „Ocić: Svi u SANU treba da se izjasne o Kostićevoj izjavi o Kosovu”. Kada je bila kampanja za izbor predsednika SANU taj isti akademik Č. Ocić i D. Basta pisali su o predsedniku V. Kostiću veoma nekritički i sa puno pakosti. Oni navode da je V. Kostić odgovoran „za negativnu politizaciju, komercijalizaciju, sorosizaciju, estradizaciju i sve pojave koje krase njegov predsednički mandat u SANU . Sada se ponovo javlja akademik Č. Ocić koji podržava M. Bećkovića – da svi akademici iznesu svoj stav o Kosovu i Metohiji povodom izjave predsednika Vladimira Kostića da je „politička mudrost na koji način, sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo, jer ni de fakto ni de jure nije u rukama Srbije”). Akademik Č. Ocić

Kultura

08.01.2021 u 20:04

Ako se ne poveća broj članova, Odeljenju umetnosti preti gašenje

Vest da je jesenas, na redovnom zasedanju Skupštine Srpske akademije nauka i umetnosti usvojena promena u nazivu jednog od akademijskih odeljenja – Odeljenje likove i muzičke umetnosti preimenovano je u Odeljenje umetnosti – odjeknula je odmah u javnosti. Delimično jer je reč o događaju koji je prava retkost, a delimično jer će na ovaj način konačno biti omogućen prijem novih članova iz širih umetničkih oblasti, o čemu se polemisalo dugo i unutar SANU i u umetničkim krugovima. Kako za „Politiku” objašnjava akademik Milan Lojanica, član predsedništva SANU, serekretar Odeljenja umetnosti i inicijator pomenute odluke o preimenovanju, ovakvo otvaranje mogućnost prijema novih akademika prvo je posle više od pola veka, koliko u novijoj istoriji u SANU nije bilo gotovo nikakvih promena u

Društvo

26.12.2020 u 14:27

Preminuo akademik Ninoslav Stojadinović

Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i predsednik Ogranka SANU u Nišu Ninoslav Stojadinović preminuo je 25. decembra u 71. godini, saopštila je SANU. „Ostavio je izuzetan trag u oblasti mikroelektronike i nanoelektronike i nemerljiv doprinos konstituisanju i sveukupnom radu Ogranka SANU u Nišu”, piše u saopštenju, prenosi Beta. Naučni rad i aktivnost akademika Stojadinovića u velikoj meri su vezani za Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu, na kojem je najpre diplomirao, magistrirao i doktorirao, a potom bio redovni profesor, dekan i šef Katedre za mikroelektroniku. „Zahvaljujući višegodišnjem angažovanju akademika Stojadinovića u organizaciji međunarodne konferencije o mikroelektronici, ova značajna konferencija postala je jedan od najznačajnijih naučnih

Kultura

11.12.2020 u 20:15

Ne smemo dozvoliti da nas zavede posthumanizam

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture. Vreme pred nama je vreme borbe da čovek ostane čovek i pored svih pritisaka i pretnji ove i ovakve civilizacije, kaže Ivan Jevtić,

Kultura

23.11.2020 u 20:00

SANU sada stanuje i na jugoistoku Srbije

Redovni član Odeljenja tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) prof. dr Ninoslav Stojadinović (1950) iz Niša 22. oktobra ponovo je izabran za predsednika Ogranka SANU u Nišu. Od njegovog formiranja 2016. godine, prerastanjem Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu u Ogranak SANU, tokom četvorogodišnjeg postojanja, rad ogranka obeležile su brojne aktivnosti: naučni skupovi, okrugli stolovi, tribine, predavanja, gostovanja umetnika akademika, realizacija samostalnih i zajedničkih projekata sa SANU, koncerti, izložbe. Deo aktivnosti ogranka je i uspostavljanje veza sa naučnim, obrazovnim, javnim i kulturnim ustanovama u Nišu i gradovima i opštinama na području jugoistočne Srbije. Šest godina, od 1991. do 1996. godine, bili ste zamenik upravnika Centra

Kultura

21.10.2020 u 12:16

Intelektualna svestranost Aleksandra Deroka

Užice – Nove plodove, na dobrobit užičke kulture, daje višegodišnja saradnja Umetničke zbirke SANU sa Gradskom galerijom Užice. Ovog puta u vidu izložbe radova Aleksandra Deroka iz te zbirke (za čije utemeljenje je i i Deroko zaslužan), koja je minule sedmice otvorena u užičkoj galeriji. Derokova ovde postavljena dela „Oplakivanje”, „Lament nad Srbijom 1813”, „Alasi”, „Slikar pred panoramom Beograda”, „Autoportret u plavom”, „Žena pred ogledalom”, „Apstrakcija” i druga (tempera na kartonu, tuš na papiru, crteži olovkom i flomasterom) nastala su u periodu od dvadesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Ovaj svestrani stvaralac – naučnik, umetnik, pedagog, intelektualac renesansnog širokog polja interesovanja, ratnik, sportista, znamenita ličnost Beograda svog vremena, akademik –

Kultura

09.10.2020 u 14:15

Muzika kompozitora akademika na turneji po Srbiji

Srpska akademija nauka i umetnosti pokrenula je tokom ovog meseca seriju koncerata pod nazivom „Muzika kompozitora akademika, putovanje po Srbiji”, sa ciljem negovanja srpske muzičke kulture i decentralizacije našeg kulturnog prostora. Projekat je pokrenut na inicijativu akademika Vladimira S. Kostića, predsednika SANU. Prvi u nizu od osam koncerata održan je 6. oktobra u Leskovcu, dan kasnije u Nišu, zatim u Knjaževcu. Večeras je planiran koncert u Zaječaru od 19 sati, potom slede Kragujevac, Subotica, Novi Kneževac, Novi Sad i Beograd. Na programu su reprezentativna dela umetničke muzike 20. i 21. veka koju su komponovali uvaženi kompozitori-članovi SANU: Stanojlo Rajičić, Vlastimir Peričić, Vlastimir Trajković, Vasilije Mokranjac, Ljubica Marić, Dejan Despić, Isidora

Kultura

06.10.2020 u 10:00

Emotivna i žustra, uvek je birala put protiv struje

U nizu učestalih odlazaka onih najboljih, sa poslednjim danima ovog septembra, ostali smo bez jedne od najznačajnijih savremenih srpskih umetnica. Tek što je bila nadomak srednjih godina i u momentu svoje pune stvaralačke aktivnosti otišla je Isidora Žebeljan, kompozitor izuzetno bogatog opusa, ubedljivo afirmisanog ne samo kod nas već širom sveta. Bila je kompozitor, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, pregalac u oblasti kulture i umetnosti, javna ličnost visokog ugleda i autoriteta. Njeni talenti, stvaralačka energija i opšti intelektualni profil, bili su od velikog značaja za sredinu, za status muzičkog i šireg umetničkog stvaralaštva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kao i za naučni i umetnički ugled SANU u široj društvenoj zajednici. Kada je 2006.

Kultura

05.10.2020 u 20:15

O Šekspirovom političkom katehizisu

Još od početka stručne karijere Kosta Čavoški je, pored prava, veliku pažnju posvećivao političkoj filozofiji. To je bio razlog što je još 1975. objavio knjigu posvećenu Karlu Poperu i njegovoj filozofiji otvorenog društva. Potom je napisao opsežnu studiju o Džonu Loku, a nedavno je objavio knjigu„Politička filozofija u Šekspirovim dramama” u izdanju „Katene mundi”. ‒ Mene su, inače, uvek privlačili veliki istoričari, mislioci i pesnici, pa sam tako 2001. bio koautor knjige posvećene apsolutnoj i ublaženoj pravdi u Eshilovoj „Orestiji”. I pre nego što sam počeo da proučavam Šekspirove drame, znao sam da je reč, pored ostalog, i o velikom misliocu. Njegova duhovna snaga ogledala se u dalekosežnim političkim zamislima kako njegovog tako i svakog vremena pre i posle njega. Za sve to bilo je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: akademik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu