Ризичне комбинације савремене градње

Суботица – Приликом куповине некретнине, нарочито стана, увек је на првом месту питање цене, локације, комфора који пружа, али тек након катастрофалних земљотреса попут ових у Турској и Сирији, и накнадних потреса који су се јављали и у нашој земљи, поставља се и питање сигурности наших објеката. Питање је ко може купцу да пружи квалификовани одговор на то и како купац да буде сигуран?

На путу до посла на Грађевинском факултету, професор др Милан Кекановић пролази поред градилишта која га изненаде. Област професора Кекановића су зидане конструкције, а пре академске каријере, након завршеног грађевинског факултета у Загребу, пројектовао је неке велике јавне објекате у Славонији. У то време, каже, сви пројекти су ишли на озбиљну ревизију на Грађевински факултет у Загребу, Институт „ИГХ Загреб”, Грађевински факултет Осијек... Данас је његов и научнички и људски кредо усмерен на формирање грађења зграда и домова који ће бити и еколошки и пружити заштиту од топлотних па и сеизмичких удара.

Саговорник објашњава да нови правилници СРПС ЕН и ЕВРОКОД 6 прописују како се  изводе радови на зградама са зиданим зидовима где могу да постоје само бетонски вертикални серклажи. „Правило је да се најпре морају озидати зидови, па се тек онда бетонирају вертикални серклажи и наливају стубови. Данас се то правило апсолутно нигде не поштује. Најпре се избетонирају стубови и бетонски зидови, излију плоче до последње етаже, и онда се између зида. У случају потреса, на такве зидове се не може рачунати, њих бетон није учврстио”, објашњава професор Кекановић.

 „Имамо случајеве да се гради велики број објеката без поштовања правила. Не постоји правилник који дозвољава да се комбинују бетонски и зидани зидови, на начин како се то данас ради, никада није ни постојао. Имамо чудну комбинацију у врло малом проценту бетонских и великом проценту зиданих а у правилницима постоје термини зиданих армираних зидова”, каже професор Кекановић за „Политику”.

Такви системи не могу да се мешају, раније је то било изричито забрањено, а сада се нигде не препоручује, наводи професор Грађевинског факултета у Суботици. „Не могу да тврдим колико су те зграде небезбедне, али пројектантски и конструкцијски нису испоштоване законитости, јер је јасно да не могу два система која нису исте крутости да се мешају. Посебан проблем представља торзионо закретање. Посебно код несиметричних објеката јављају се највећа напрезања на спољним странама, где су отвори, прозори и онда се зид може поломити”, наводи професор Кекановић.

Према његовим речима, Суботичанима су добро позната старије грађена насеља седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, као што су Теслино насеље, где су зграде грађене као зидани објекти те се и није ишло даље од четири спрата, и насеље Прозивка, где су солитери рађени од бетона, управо због тога што су се у градњи поштовала правила да не могу бити мешани носиви системи градње.

Садашњем мешању материјала код градње, што према његовом мишљењу не доприноси стабилности објеката, делом су одговорни и прописи који нису довољно јасни п прецизни.

„Очигледно су и законодавци, не само наши већ и европски, заборавили да сваки пропис, правилник и стандард мора бити што јаснији и једноставнији да би га сви разумели и правилно применили. Ми смо имали одличне ЈУС стандарде, односно СРПС стандарде који су прављени по узору на немачке ДИН стандарде, који су били изузетно добри и практични”, каже др Кекановић. С друге стране, оцењује да постоји и одређена доза формалности у ревизији пројеката, али често и примена прорачуна која не може да се носи са свим сложеним утицајима током градње.

„Пројектовање је изузетно напоран посао и захтева велико знање и умеће од пројектаната. Истовремено, пројектовање је често потцењено од стране инвеститора, јер се настоји да се пројекат што мање плати, несхватајући да ће за јефтин пројекат добити скуп објекат код кога могу да буду упитни многи елементи”, каже др Кекановић.