Турска на изборној раскрсници

Предизборна кампања у Турској улази у саму завршницу, чији исход је неизвестан. Одлука ће пасти у недељу између досадашњег председника Реџепа Тајипа Ердогана и лидера опозиције Кемала Киличдароглуа.

Ко год од њих двојице победи у недељу, неће бити изненађење, пошто је гласачко тело подељено, земља је на клацкалици, истичу политички аналитичари у Анкари. Ердоган је убеђен у нови успех, док његов изазивач Киличдароглу верује да ће срушити садашњу „аутократску власт” и да ће се уселити у монументално председничко здање на Бештепеу, елитном насељу на обронцима Анкаре. Последња анкета му даје за право (за њега се изјашњава 50,9 одсто грађана, за Ердогана 45,4 процента, а остали бирачи подржавају друге кандидате), али је не треба примити здраво за готово. Поготово зато што су последњи Ердоганови предизборни скупови били веома посећени. На митингу у Истанбулу, на старом аеродрому, окупило се милион и седамсто хиљада грађана, тврди он. У опозицији кажу да је било и организованог довођења грађана из унутрашњости земље како би се стекао утисак да Ердоган сигурно побеђује. У сваком случају, он се не предаје: после краће паузе због болести наставио је кампању пуном паром, последњих дана има и по неколико наступа на трговима и ТВ станицама.

Остала двојица кандидата за шефа државе – Мухарем Инџе, лидер Отаџбинске партије, и Синан Оган, иза кога стоји мала коалиција АТА – немају шансе да угрозе фаворите. Они би могли да одиграју одређену улогу ако дође до другог круга избора, односно ако Ердоган и Киличдароглу у недељу не освоје апсолутну већину.

У центру кампање били су домаћи проблеми који ће предодредити исход гласања, док је спољна политика у другом плану, иако Ердоган није могао да нађе заједнички језик с ЕУ и земљама НАТО-а, поготово Америком, око ситуације у Украјини и борбе против тероризма. У сваком случају, Ердоган (69) је пред најтежим испитом у досадашњој политичкој каријери, коју је започео у радикалној исламистичкој Партији благостања, уз чију подршку је 1974. године постао најмлађи градоначелник Истанбула. Крајем прошлог века та странка је забрањена, а њен лидер Неџметин Ербакан после војног удара 1997. завршио је у казамату. На њеним развалинама Ердоган је основао Партију правде и развоја (АКП) и од 2002. године три пута је био премијер и два пута шеф државе, једном по старом уставу. Сада се бори за трећи петогодишњи мандат.

Кад је пре двадесет година дошао на власт успео је да обезбеди економски раст земље, отворио је нова радна места, повећао плате. На том таласу одржао се на власти две деценије. Због импровизоване економске политике и епидемије короне Турска се поново суочила с привредним изазовима који су погодили милионе грађана: високом стопом инфлације, која је прошле године достигла 80 процената, незапамћеним падом курса лире, порастом незапослености. Недавни земљотрес, који је однео 50.000 живота, потврдио је да извођачи радова захваљујући корупцији нису поштовали стандарде приликом подизања зграда. Многи грађани ће му због тога сигурно окренути леђа, иако је недавно повећао минималне плате и обећава да ће оживети привредне активности.

Ердоган се нашао на удару јавности и због увођења председничког система владавине. У опозицији га оптужују да се понаша као „изабрани султан”, да не поштује основна људска права и слободе. Због тога ће му многи окренути леђа, поготово млади. Према извештају организације „Репортери без граница” Турска је на 165. месту по слободи медија. То многи грађани не могу да му опросте, иако себе покушава да представи као „конзервативног демократу”.

Киличдароглу (74) је лидер умерене секуларистичке Републиканске народне партије (ЏХП), коју је основао велики реформатор у исламском свету Мустафа Кемал Ататурк. Највећи успех његове странке је победа на локалним изборима 2019. године у три највећа града – Истанбулу, Анкари и Измиру – у којима живи сваки четврти становник земље. Као познати економиста, он обећава да ће извући земљу из економске кризе и најављује да ће ослободити државу од корупције и Ердоганове „конзервативне демократије”, односно прогона политичких неистомишљеника. Према анкетама, њега ће листом подржати пет милиона младих који ће у недељу први пут изаћи на биралишта, којима је, како кажу, већ преко главе Ердогановог исламизма и обрачуна са секуларистима. Они хоће да живе безбрижно као њихови вршњаци у Шведској, Белгији или Холандији.