Turska na izbornoj raskrsnici

Predizborna kampanja u Turskoj ulazi u samu završnicu, čiji ishod je neizvestan. Odluka će pasti u nedelju između dosadašnjeg predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i lidera opozicije Kemala Kiličdaroglua.

Ko god od njih dvojice pobedi u nedelju, neće biti iznenađenje, pošto je glasačko telo podeljeno, zemlja je na klackalici, ističu politički analitičari u Ankari. Erdogan je ubeđen u novi uspeh, dok njegov izazivač Kiličdaroglu veruje da će srušiti sadašnju „autokratsku vlast” i da će se useliti u monumentalno predsedničko zdanje na Beštepeu, elitnom naselju na obroncima Ankare. Poslednja anketa mu daje za pravo (za njega se izjašnjava 50,9 odsto građana, za Erdogana 45,4 procenta, a ostali birači podržavaju druge kandidate), ali je ne treba primiti zdravo za gotovo. Pogotovo zato što su poslednji Erdoganovi predizborni skupovi bili veoma posećeni. Na mitingu u Istanbulu, na starom aerodromu, okupilo se milion i sedamsto hiljada građana, tvrdi on. U opoziciji kažu da je bilo i organizovanog dovođenja građana iz unutrašnjosti zemlje kako bi se stekao utisak da Erdogan sigurno pobeđuje. U svakom slučaju, on se ne predaje: posle kraće pauze zbog bolesti nastavio je kampanju punom parom, poslednjih dana ima i po nekoliko nastupa na trgovima i TV stanicama.

Ostala dvojica kandidata za šefa države – Muharem Indže, lider Otadžbinske partije, i Sinan Ogan, iza koga stoji mala koalicija ATA – nemaju šanse da ugroze favorite. Oni bi mogli da odigraju određenu ulogu ako dođe do drugog kruga izbora, odnosno ako Erdogan i Kiličdaroglu u nedelju ne osvoje apsolutnu većinu.

U centru kampanje bili su domaći problemi koji će predodrediti ishod glasanja, dok je spoljna politika u drugom planu, iako Erdogan nije mogao da nađe zajednički jezik s EU i zemljama NATO-a, pogotovo Amerikom, oko situacije u Ukrajini i borbe protiv terorizma. U svakom slučaju, Erdogan (69) je pred najtežim ispitom u dosadašnjoj političkoj karijeri, koju je započeo u radikalnoj islamističkoj Partiji blagostanja, uz čiju podršku je 1974. godine postao najmlađi gradonačelnik Istanbula. Krajem prošlog veka ta stranka je zabranjena, a njen lider Nedžmetin Erbakan posle vojnog udara 1997. završio je u kazamatu. Na njenim razvalinama Erdogan je osnovao Partiju pravde i razvoja (AKP) i od 2002. godine tri puta je bio premijer i dva puta šef države, jednom po starom ustavu. Sada se bori za treći petogodišnji mandat.

Kad je pre dvadeset godina došao na vlast uspeo je da obezbedi ekonomski rast zemlje, otvorio je nova radna mesta, povećao plate. Na tom talasu održao se na vlasti dve decenije. Zbog improvizovane ekonomske politike i epidemije korone Turska se ponovo suočila s privrednim izazovima koji su pogodili milione građana: visokom stopom inflacije, koja je prošle godine dostigla 80 procenata, nezapamćenim padom kursa lire, porastom nezaposlenosti. Nedavni zemljotres, koji je odneo 50.000 života, potvrdio je da izvođači radova zahvaljujući korupciji nisu poštovali standarde prilikom podizanja zgrada. Mnogi građani će mu zbog toga sigurno okrenuti leđa, iako je nedavno povećao minimalne plate i obećava da će oživeti privredne aktivnosti.

Erdogan se našao na udaru javnosti i zbog uvođenja predsedničkog sistema vladavine. U opoziciji ga optužuju da se ponaša kao „izabrani sultan”, da ne poštuje osnovna ljudska prava i slobode. Zbog toga će mu mnogi okrenuti leđa, pogotovo mladi. Prema izveštaju organizacije „Reporteri bez granica” Turska je na 165. mestu po slobodi medija. To mnogi građani ne mogu da mu oproste, iako sebe pokušava da predstavi kao „konzervativnog demokratu”.

Kiličdaroglu (74) je lider umerene sekularističke Republikanske narodne partije (DžHP), koju je osnovao veliki reformator u islamskom svetu Mustafa Kemal Ataturk. Najveći uspeh njegove stranke je pobeda na lokalnim izborima 2019. godine u tri najveća grada – Istanbulu, Ankari i Izmiru – u kojima živi svaki četvrti stanovnik zemlje. Kao poznati ekonomista, on obećava da će izvući zemlju iz ekonomske krize i najavljuje da će osloboditi državu od korupcije i Erdoganove „konzervativne demokratije”, odnosno progona političkih neistomišljenika. Prema anketama, njega će listom podržati pet miliona mladih koji će u nedelju prvi put izaći na birališta, kojima je, kako kažu, već preko glave Erdoganovog islamizma i obračuna sa sekularistima. Oni hoće da žive bezbrižno kao njihovi vršnjaci u Švedskoj, Belgiji ili Holandiji.