Србија путује

Статистикa је наука која пуно скрива а мало открива, тако подаци о путовању наших људи у иностранство показује висок тренд повећања. Без обзира не беспарицу, немаштину, санкције, чекање за визе, уз благу дозу мазохизма и даље волимо да путујемо. Тешко је побројати сва места на земаљској кугли на која је прошле године крочила нога српског туристе.

Дакле, у просеку путујемо, како тврди статистика. Наравно, пре свега они који за таква путешествија имају новац. По подацима Удружења туристичких агенција (ЈУТА), у односу на прошлу годину у иностранство је отпутовало 30 одсто више туриста него лане, када их је било око пола милиона. У конзулату Грчке рачунају да ће ове године уместо 300.000, бити издато чак 400.000 индивидуалних и колективних виза.

Ако рачунамо на ђачке, апсолвентске, као и конгресне екскурзије, пословна путовања, одласке преко фирми, чланице ЈУТА продале су 1,5 милиона аранжмана за иностранство ове године, износи податке Раде Станковић, директор ЈУТА. Ако се томе дода да је просечан аранжман коштао око 250 евра, уз трошкове пута, хране, ванпансионске потрошње, долази се до импозантних цифара.

– Наше агенције су закупиле толико капацитета, поготову у северном делу Грчке на Халкидикију и појединим острвима (Крф, Тасос) у апартманском смештају, да је чак и у сезони могао да се нађе аранжман уз аутобуски превоз за 100 евра, а сада у подсезони и за 50 евра – каже Александар Вучковић из Аргуса.

Слободан Мићић из Контикија сматра да аранжмани, чак и за далеке интерконтиненталне дестинације, никада нису били јефтинији па имају све више путника и из иностранства. Као пример износи велику пацифичку туру за новембар која траје 28 дана, од Рија, преко Ускршњих острва, Тахитија, острва Фиџи, Сиднеја, Хаваја и Лос Анђелеса (4.690 евра), или једномесечни пут око света који кошта 5.490 евра, што није превише ако знамо да преко страних агенција кошта и сто хиљада евра. Родољуб Вељашевић из Контикија додаје да су изванредно ниске цене Египта, Туниса, Турске допринеле буму путовања па тако 11 полупансиона у Египту са свим трансферима кошта само 250 евра, а слично је у Турској и Тунису.

Добривоје Матовић из Топ турса каже да се тренд медитеранских путовања, поготову у сјајне хотеле Анталије у Турској, потпуно променио. Тако је ултра ол инклузив услуга у голферским бисерима – хотелима Белека која је коштала у сезони око хиљаду евра учинила да наш путник свих 15 дана не вади новчаник из хотелског сефа, осим ако не пође у шопинг. Оно што је погодило агенције, јесте поскупљење авио-такси, и то два пута, што се највише одразило на подсезону и практично „појело” све попусте хотелијера и агенција. Потпуно су скратили сезону у септембру, јер су четворочлане породице раније чиниле 15 одсто уплата аранжмана, а сада ни три одсто; једноставно, преоријентисале су се на путовања аутомобилима и аутобусима, рекао је на крају Матовић.

Ако знамо податак да је било око 900 чартер летова, 250 више него лане, и да је око 650.000 наших туриста летовало у иностранству трошећи укупно око 500 евра по путнику (уз храну и ванпансионску потрошњу, без шопинга, наравно), долазимо до импозантне цифре од пола милијарде евра у сезони утрошеног новца на глобтротерске страсти. Теза с почетка да статистика више крије него што открива доказује заправо да су сиромаштво и богатство ипак релативна ствар, а поента је само у правилној распоређености.