Кратак програм за дугорочне резултате

У овим тешким тренуцима за нашу земљу, нека ми буде дозвољено да, као човек с великим животним искуством (82 године) у сељачком, радничком и академском амбијенту (факултетско образовање) који је имао прилику да обиђе велики део света и упозна доста паметних људи, изнесем мишљење како бисмо након ове несреће могли да се као друштво „ресетујемо” и искорачимо корак напред. Програм кратак, али дугорочан, у само три тачке.

Краткорочни програми већ су предложени и предузети, не сумњам да ће дати позитивне резултате, али сматрам да неће бити великог домета.

Прво – ширимо љубав, а не мржњу, свуда и на сваки начин. Ово мора да почне од врха, рецимо од скупштине. Све партије да хитно дају налог својим посланицима, нарочито шефовима посланичких клубова, да одмах престану с досадашњим начином полемисања. Ако то не умеју, заменити их. Посланици владајуће партије требало би да дају пример. Свако треба да има прилику да бираним речима изнесе своје мишљење и да га брани само јаким аргументима, а не увредама. Ово мора да важи и у свим другим полемичким ситуацијама.

Друго – знање и образовање морају да добију примарни значај у друштву. Професор мора да буде човек коме ћемо на улици да скидамо капу, а ђаци да према њему гаје велико поштовање. Ово се постиже (ако се постави као циљ) одговарајућом организацијом државе и државне управе. Један филозоф у старој Грчкој рекао је да ако имамо лошег обућара Атињани ће бити само лоше обувени, а ако су лоши професори Атињани ће бити лоши људи. Знање мора бити главни аргумент за постављање људи на одговорна радна места.

Треће – васпитање мора да буде подједнака обавеза и родитеља и школе, без пребацивања одговорности на оног другог, с уважавањем моралних начела која важе у традиционалном српском друштву. Држава мора да се побрине да елиминише негативан утицај медија (ТВ, радио, филм, интернет) на васпитање деце.

На крају, нисам ја овде ништа измислио, само сам се послужио стиховима песника, а песници имају осећај за праве ствари: „Домовина се брани лепотом, знањем и лепим васпитањем”. Додао бих још да се не само брани, већ се и гради, нарочито у овом тренутку, када је разграђена са свих страна.

Боривоје Шпица,
Београд