Мистерија српских маржи

Српски трговци не зарађују ништа више него њихове европске колеге. Трговачке марже, приходи из којих трговци плаћају и све своје трошкове, у Србији у просеку износе 24,3 одсто, што је нешто више од просека Европске уније, показало је истраживање доктора Стипе Ловрете, професора Економског факултета, који је потписао Стратегију и политику развоја трговине која је пре два дана представљена у Привредној комори Србије. Тврдње да су марже у Србији три пута веће од европских, према наводима професора Ловрете, немају везе са реалношћу.

Аутора ове стратегије питали смо на основу чега је дошао до таквих резултата кад у последње време његове колеге економисти врло често истичу како се оне, у просеку крећу од 25 до 45 процената.  

– То су најзваничнији подаци које ова земља има. Извор је Центар за бонитет Народне банке Србије и он добија информације на основу званичних финансијских показатеља из трговинских предузећа – истакао је Ловрета.

Према тим подацима, марже у трговинама на велико износе 26,24 одсто, док у трговинама на мало износе 20,13 одсто. Ова разлика је, како се напомиње, последица високих трошкова проузрокованих великим бројем посредника у трговини на велико, али и веће концентрације у малопродаји. У земљама развијене тржишне привреде, посебно у Европској унији, ситуација је обрнута. Било како било, упоредна анализа показује да су марже у трговини на велико код нас више него у Европи, али су зато ниже кад је реч о малопродаји.

– То значи да марже нису пресудно утицале, како су то истицали поједини аналитичари из одређених разлога без студиозне анализе, на недавни висок пораст цена, нарочито хране у малопродаји Србије – наводи се у Стратегији и додаје да се произвођачи жале на високе цене сировина, а тргови на скупе набавке.

Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, јуче је довео у питање истраживање професора Ловрете. Он признаје да на ту тему није радио никакве анализе, али је пратећи малопродајне цене дошао до другачијих података.

– Ако марже у Србији нису високе, зашто се онда дешава да су наши производи у иностранству јефтинији него у Србији. Тренутно се налазим на Охриду и овде литар уља из српских уљара кошта 87 денара, што прерачунато у нашу националну валуту износи 108,5 динара. То је опет ниже него код нас, без обзира на скорашње појефтињење на 115 динара за литар – казао је Богосављевић.

Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, такође не верује у објективност података који су изнети у Стратегији.

– То је нетачно! Марже у западној Европи су знатно ниже него код нас. У Мађарској, на пример, износе седам до 12 одсто. Код нас се на неким производима крећу и до 50 процената – још једном је поновио свој став Прокопијевић.

С друге стране, професор Ловрета упућује на званичне податке Еуростата, званичне статистике Европске уније. Тако марже у америчком „Вол Марту” износе 21, у француском „Карфуру” 21,1, а у немачком „Метроу” 22,2 одсто.

Рајко Мандић, директор „Делта Максија”, одбио је да каже колике су просечне марже у највећој српској трговини, јер је то пословна тајна и то ниједан трговац, каже наш саговорник, неће открити.

– Могу да истакнем да су испод просека који износи 24,3 одсто. Уосталом то се види и по ценама. Наравно, треба правити разлику и у формату трговине. Наши трошкови нису исти у „Темпу” и у неком „Мини Максију” у центру града. Наравно, већи су тамо где је скупљи закуп објекта и транспорт – казао је Филиповић.

Аница Николић

-----------------------------------------------------------

Притисци на Комисију

Према Закону о заштити конкуренције, Комисија за заштиту конкуренције једина је државна институција надлежна да утврђује постојање доминантног, односно монополског положаја на тржишту, као и његову евентуалну злоупотребу, на основу критеријума и правила прописаних у том закону, саопштио је јуче Савет Комисије за заштиту конкуренције. „Изјава или оцена било ког појединца нема правну тежину и може се протумачити као покушај притиска на Комисију за заштиту конкуренције и Врховни суд Србије, пред којим су у току спорови по тужбама поднетим поводом одлука Комисије", оценио је Савет поводом иступања у јавности државних званичника и експерата у којима се дају оцене о тржишној позицији појединих српских компанија.

Како је оцењено, „изјаве дате медијима отежавају објективно и непристрасно решавање спорова, истицањем у први план само појединих релевантних чињеница".

Делотворна примена одредаба Закона о заштити конкуренције нужан је услов за прикључење Србије Европској унији.

Заштита равноправне тржишне утакмице, која се постиже применом закона, помаже опстанак на тржишту и јачање тржишне позиције фирмама које се боре за потрошаче јевтинијом, квалитетнијом и разноврснијом понудом робе и услуга.

Ефективном применом правила конкуренције домаће компаније се оспособљавају за сурову утакмицу на међународном тржишту и подстиче се јачање домаће економије.

Стога доследна примена Закона о заштити конкуренције не иде на штету већ, напротив, у корист српских компанија и српске привреде у целини, наведено је у саопштењу.

Танјуг