Одлазак малерозног Курта Бека

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Изненадном оставком Курта Бека најстарија немачка политичка странка, Социјалдемократска партија, промениће петог председника за само пет година.

Податак који сам по себи говори о кризи и нестабилности партије која је сопственом унутрашњом стабилношћу у време великог Вилија Бранта – налазио се на њеном челу четврт века – пресудно утицала на политичку стабилност (тада Западне) Немачке.

Велики играч на малом терену – Бек је већ дуго неприкосновени шеф покрајинске владе у Рајнланд Пфалцу – који је дочекан као велика нада партије растрзане унутрашњим сукобима различитих струја и ривалствима, показао се као неспреман и малерозан „играч” на великој берлинској сцени: партија је под његовим руководством тонула у све дубљу кризу. Не искључиво његовом кривицом. Њено некад милионско чланство, које је почело да се осетно осипа још у време владавине Герхарда Шредера, пре свега због његових радикалних реформи које су најтеже погодиле управо највернију социјалдемократску клијентелу, раднике и сиротињу, спало је на једва пола милиона. Партија која је некад, у време Вилија Бранта, лако освајала преко четрдесет одсто гласова, у овом тренутку би, према проценама разних института, једва стигла до двадесет процената.

Први пут је, уз то, у једној покрајини на западу земље, у Сару, испред ње избила најмлађа политичка снага у земљи, Лафонтенова Левица. Вест која је додатно увећала ионако тешку драму социјалдемократа: успон Левице коју предводи некадашњи председник СПД (Лафонтен) сразмеран је посрнућу велике народне партије која је очигледни губитник изнуђеног политичког брака са љутим противницима и ривалима у оквиру „велике коалиције” – конзервативцима Ангеле Меркел.

Демонстративна оставка Курта Бека, која је, према сведочењу учесника скупа најважнијих и најутицајнијих личности странке, који је одржан у недељу недалеко од Потсдама, изазвала „прави шок”, могла би да продуби кризу у СПД и заоштри сукоб између леве и десне струје у странци, упркос чињеници да нови моћни људи на њеном челу, Франк Валтер Штајнмајер, потпредседник странке и од недеље њен кандидат за канцелара, и Франц Минтеферинг, бивши и будући шеф партије, апелују на традиционалне вредности – солидарност и јединство – обећавајући „нов и успешан почетак”.

Сукоби су, чини се, упркос томе неизбежни: кормило странке преузимају „тврди шредеровци” – Штајнмајер је био у Шредерово време његова десна рука, шеф владиног уреда и координатор тајних служби, Минтеферинг шеф партије – и највернији чувари његовог наслеђа, радикалних и спорних реформи које су и биле узрок великих страначких ломова.

Курт Бек је покушао да „врати клатно” и коригује фамозну Шредерову Агенду 2010 у њеним најосетљивијим ставкама како би зауставио драматично осипање страначких незадовољника. У том подухвату, Бек се, према уверењу шредероваца, превише нагнуо улево. Стратешки циљ Штајнмајера и Минтеферинга је да клатно врате ка политичком центру као главном упоришту у нови поход на освајање власти.

Процене њихових шанси на парламентарним изборима у септембру следеће године су у овом часу посве различите. Док их демоскопски институт Емнид своди готово на нулу, његов конкурент Форца верује да с повратком „партијског војника Минтеферинга” на кормило странке, који ће срчано подржати Штајнмајера као кандидата за канцелара, расту.

Двојац Штајнмајер–Минтеферинг (први ће комесарски водити странку до ванредног конгреса на којем други треба да званично буде устоличен) мораће наредних дана да се најпре избори против тешких сумњичења да су били – пучисти.

Курт Бек је у кратком образложењу сопствене оставке категорички тврдио да је жртва кампање и интрига, које су подстакнуте из саме странке: медији су непосредно уочи недељног скупа главара СПД саопштили да је шеф партије, на изричит и снажан притисак, прихватио именовање Штајнмајера за канцелара. То је био груб атак на његов ауторитет као председника партије иза кога је стајала лаж: Бек тврди да је сам још пре две недеље инсистирао да Штајнмајер прихвати кандидатуру за канцелара и њих двојица су непосредно уочи недељног скупа ортачки направили документ о главним смерницама изборне кампање.

Оштар прекор руководству СПД због понашања према доскорашњем председнику дошао је с неочекиване стране: вођа конзервативаца и канцеларка Ангела Меркел је јуче констатовала да је то било испод достојанства једне велике, народне партије.