Бит­ка за курд­ске гла­со­ве пред из­бо­ре у Тур­ској

У си­ту­а­ци­ји кад је у Тур­ској ис­ход из­бо­ра не­из­ве­стан, кад су сна­ге из­јед­на­че­не, до по­след­њег ча­са се во­ди бор­ба за сва­ки глас. У цен­тру па­жње нео­че­ки­ва­но се на­шла про­курд­ска На­род­на де­мо­крат­ска пар­ти­ја, ко­ја не­ма свог кан­ди­да­та за ше­фа др­жа­ве, та­ко да би мо­гла да бу­де тас на гла­сач­кој ва­ги ко­ји би мо­гао да пред­о­дре­ди по­бед­ни­ка, иако се про­тив ње во­ди суд­ски по­сту­пак за за­тва­ра­ње под сум­њом да са­ра­ђу­је с те­ро­ри­сти­ма.

По­сле ду­жег про­ми­шља­ња из те стран­ке су пре­ло­ми­ли: од­лу­чи­ли су да по­др­же кан­ди­да­та ко­а­ли­ци­је шест опо­зи­ци­о­них стра­на­ка. „На овим исто­риј­ским пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма по­зи­ва­мо сво­је чла­но­ве и гра­ђа­не Тур­ске да гла­са­ју за Ке­ма­ла Ки­лич­да­ро­глуа”, из­ја­вио је ко­пред­сед­ник На­род­не де­мо­крат­ске пар­ти­је (ХДП) Мит­хат Сан­џар. Он је оква­ли­фи­ко­вао пред­сто­је­ће из­бо­ре као „нај­ва­жни­је у исто­ри­ји Тур­ске”. На по­след­њим пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма та про­курд­ска стран­ка осво­ји­ла је ви­ше од де­сет од­сто гла­со­ва и тре­ћа је по сна­зи у на­ци­о­нал­ној скуп­шти­ни. Про­це­њу­је се да ће и овог пу­та ући у пар­ла­мент.

Ова­кав раз­вој се мо­гао оче­ки­ва­ти. ХДП је по­след­њих го­ди­на на уда­ру по­ли­циј­ских и суд­ских про­го­на под оп­ту­жбом да је „по­ли­тич­ка фи­ли­ја­ла” у Тур­ској де­це­ни­ја­ма за­бра­ње­не Рад­нич­ке пар­ти­је Кур­ди­ста­на (ПКК), ко­ја је на ли­сти те­ро­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја и у Аме­ри­ци и у зе­мља­ма Европ­ске уни­је. Њен осни­вач Аб­ду­лах Оџа­лан је од 2000. го­ди­не у ка­за­ма­ту на остр­ву Имра­ли у Мра­мор­ном мо­ру, где из­др­жа­ва до­жи­вот­ну ро­би­ју као нај­чу­ва­ни­ји за­тво­ре­ник у Тур­ској. Ње­му се ста­вља­ју на те­рет мно­ге те­ро­ри­стич­ке ак­ци­је у ко­ји­ма је стра­да­ло 40.000 при­пад­ни­ка слу­жби без­бед­но­сти и ци­ви­ла. У ПКК твр­де да се бо­ре за ве­ћа пра­ва свог на­ро­да, ко­ји пре­те­жно жи­ви у ју­го­и­сточ­ној Ана­до­ли­ји. Ка­ко се про­це­њу­је, у Тур­ској има око 15 ми­ли­о­на Кур­да. Они на­вод­но пла­ни­ра­ју да с при­пад­ни­ци­ма тог на­ро­да ко­ји жи­ве у су­сед­ном Ира­ку, Ира­ну и Си­ри­ји ство­ре сво­ју др­жа­ву – Ве­ли­ки Кур­ди­стан.

По­сле од­лу­ке ХДП-а да по­др­жи пред­сед­нич­ког кан­ди­да­та опо­зи­ци­је, у вла­ди је дат знак за уз­бу­ну. Они оп­ту­жу­ју Ки­лич­да­ро­глуа да је обе­ћао да ће осло­бо­ди­ти те­ро­ри­сте Оџа­ла­на и Де­мир­та­ша ка­ко би до­био гла­со­ве њи­хо­вих при­ста­ли­ца. „Опо­зи­ци­о­на Ре­пу­бли­кан­ска на­род­на пар­ти­ја и ње­ни ко­а­ли­ци­о­ни парт­не­ри пре­да­ли су се те­ро­ри­стич­кој стран­ци ПКК и ње­ној по­дру­жни­ци ХДП са­мо да би осво­ји­ли ве­ћи­ну на из­бо­ри­ма. Тур­ска на­ци­ја не­ће до­зво­ли­ти да те­ро­ри­сти по­ста­ну по­бед­ни­ци на пред­сто­је­ћим из­бо­ри­ма”, по­ру­чу­је Ер­до­ган, ко­га по­др­жа­ва На­род­на ко­а­ли­ци­ја че­ти­ри кон­зер­ва­тив­не стран­ке.

У опо­зи­ци­ји уз­вра­ћа­ју истом ме­ром: вла­да је у ди­рект­ним кон­так­ти­ма са за­тво­ре­ним Оџа­ла­ном ка­ко би ути­цао на сво­је след­бе­ни­ке да гла­са­ју за Ер­до­га­на. Упу­ће­ни­ји твр­де да је још ве­о­ма ути­ца­јан ме­ђу сво­јим след­бе­ни­ци­ма, иако је ду­же од 20 го­ди­на иза ре­ше­та­ка. У вла­ди од­ба­цу­ју оп­ту­жбе и на­гла­ша­ва­ју да не­ма­ју ни­шта про­тив курд­ског на­ро­да, већ са­мо про­тив курд­ских те­ро­ри­ста.

По­след­ња ис­тра­жи­ва­ња јав­ног мње­ња да­ју пред­ност кан­ди­да­ту опо­зи­ци­је Ки­лич­да­ро­гло­уу. Али не би би­ло из­не­на­ђе­ње да у по­след­њем ча­су до­ђе до пре­о­кре­та, по­го­то­во што у Тур­ској ан­ке­те тре­ба при­ми­ти с ре­зер­вом. Ако ни­ко не до­би­је ап­со­лут­ну ве­ћи­ну, кра­јем ме­се­ца одр­жа­ће се дру­ги круг из­бо­ра, у ко­јем ће уче­ство­ва­ти са­мо пр­ва дво­ји­ца кан­ди­да­та за ше­фа др­жа­ве.