Удовци не могу да примају и своју и пензију од преминулог

Када су почетком године надлежни у Хрватској одлучили да удовице и удовци поред своје могу да примају и део – 20,8 одсто пензије преминулог супружника, у Србија се појавила иницијатива, како се незванично сазнаје Удружења пензионера „Независност” да би исто то могло да се предложи и код нас кроз измену постојећег пензијског закона. Колико је то изводљиво у Србији будући да је број пензионера неупоредиво већи него у Хрватској и зашто би неко примао две пензије, а неко не, само су нека од питања која се постављају када се овакав предлог чује. Одредбе нашег закона прописују да после смрти брачног друга може да се наследи пензија, али највише 70 одсто од оне коју је добијао преминули.

Из Министарства рада за „Политику” кажу да према закону особа која оствари право на две или више пензија у оквиру нашег система самостално бира коју од њих ће да користи. Такође треба имати у виду да су права из пензијског и инвалидског осигурања лична права и не могу се преносити на друге особе. Дакле, поред тога што не постоји законски основ да неко прима две пензије, важно је напоменути да је овај вид социјалног осигурања организован на индивидуалном принципу – појединци су осигураници, нема сабирања доприноса и стажа осигурања брачних другова и слично, тако да се и права остварују на личном нивоу, како је већ речено. У министарству се прати и анализира стање у овој области, и у овом тренутку нису планиране измене у погледу остваривања права на породичну пензију.

Поред Хрватске, могућност да корисник старосне или инвалидске пензије под одређеним условима прима и део породичне пензије постоји и у Белгији, Чешкој, Словачкој, Словенији и Мађарској. Пензијски системи се веома разликују, а то је случај и када је реч о праву на породичну пензију. Тако је примера ради у неким државама проценат у ком се одређује висина породичне пензије нижи него у Србији, у другим системима супружнику преминулог породична пензија припада само привремено, услови за остваривање права су често строжи него у Србији, наглашавају из ресорног министарства.

У Србији се заштита стандарда корисника принадлежности, а посебно оних који имају нижа примања спроводи на другачији начин у односу на наведене земље и није ограничена само на кориснике породичних пензија.

– Почев од 2018. године корисницима нижих принадлежности исплаћује се новчани износ као увећање уз пензију, који представља додатно давање којим се увећавају примања пензионера. Поред тога, у претходном периоду су обезбеђивана средства за исплату новчане помоћи свим корисницима пензија. Не треба заборавити ни да су у новембру претходне године пензије ванредно усклађене за девет одсто, а такође је измењен начин обрачуна процента редовног уједначавања, чиме је омогућен већи проценат усклађивања принадлежности у јануару ове године, а резултат тога је да су пензије усклађене за 12,1 проценат. Поређења ради, у Хрватској су у претходном периоду пензије повећане у знатно мањем проценту (за 6,18 одсто у јулу 2022. и за 5,37 процената у јануару ове године). Дакле, у Србији се примењује свеобухватнија заштита стандарда корисника принадлежности, нарочито оних са нижим примањима и није усмерена само на кориснике појединих врста пензија.

Др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, наводи да иако постоји оваква иницијатива, у овом часу има пречих ствари које треба решавати.

– Пре свега се то односи на укидање пенала за превремено пензионисање. Уколико та одредба закона не може да се промени за све, било би неопходно да важи бар за ону групу пензионера са најнижим примањима и то тако што ће им се ове казне укинути пошто напуне 65 година живота – каже др Савић.