Принципијелан и доследан став Кипра о непризнавању Косова

Свеукупни односи Кипра и Србије су традиционално јаки, неговани и многоструки: у светлу актуелних дешавања у вези са Кипром и Косовом, потребни смо једни другима и свесрдно се подржавамо, уз отварање нових простора за даље унапређивање наших односа, оценио је његова екселенција Димитриос Теофилакту, амбасадор Републике Кипар у Србији, у разговору за „Политику” на крају дипломатског мандата у Београду.

Гласањем против пријема самопроглашене државе Косово у Савет Европе, Кипар је показао да поштује међународно право и територијални интегритет Србије. Трпи ли Кипар последице зато што не признаје Косово као независну државу?

Кипар поштује територијални интегритет Србије, као што поштује територијални интегритет свих других држава. Наш став о непризнавању Косова је принципијелан и доследан и то не само због тога што имамо сличан проблем. Да бисмо били кредибилни, морамо се руководити доследним и принципијелним ставовима, у складу са међународним правом. Истовремено, у складу са политиком ЕУ, подржавамо дијалог Београда и Приштине, али инсистирамо са осталим земљама чланицама на пуној примени одредаба које се тичу српских општина на Косову, и кључни су аспект политике Београда, у складу са Бриселским споразумом.

С друге стране, када наши витални национални интереси, такозваних малих држава, нису у складу са интересима других, углавном већих играча, одређени притисци, или ако хоћете последице, морају се предвидети. По мом мишљењу није реч о притиску унутар ЕУ или другде, јер сви знају наш став. Без обзира на економске или друге последице, државе не би требало да доносе одлуке под притиском.

Иначе, у случају Косова, ми координирамо наше деловање, у складу са начелима међународних организација као што је Савет Европе, у консултацијама са државама ЕУ, које имају потпуно исти став, и са другим земљама које слично мисле.

Са новим председником Републике Кипар, Никосом Христодулидисом, какав је нови курс Никозије ка решавању кипарског питања?

Изгледи за дуготрајно решење кипарског питања, нажалост, нису баш светли, и то због турске непопустљивости. Међутим, решење кипарског питања је високи приоритет за владу у Никозији, једноставно зато што морамо пружити нову шансу миру. Председник Христодулидис је од првог дана јасно ставио до знања да је спреман да настави преговоре са добрим намерама, уз поштовање релевантних резолуција УН. Ипак, никако нисмо спремни да одступимо од кључних принципа међународног права да бисмо имали решење, посебно оно које није одрживо нити гарантује будуће функционисање државе. Истовремено, решење кипарског питања мора бити у складу са уставним и законским одредбама ЕУ. Као чланица ЕУ не очекујемо ништа мање. Због тога је председник по ступању на дужност покренуо нову иницијативу да Европска унија преузме активнију улогу у новој рунди преговора за коју се надамо да ће ускоро почети. Нажалост, политика и јавне изјаве Анкаре не воде у правцу изналажења одрживог решења. Сасвим је јасно да Турска има за циљ да наметне трајну поделу Кипра, кроз решење „две државе”, што је потпуно противно договореном.

Предајући акредитивна писма председнику Републике Србије Александру Вучићу, најавили сте да ћете значајан део својих активности посветити економској сарадњи, издвајајући област информационих технологија, која пружа бројне могућности. Како оцењујете профил актуелне билатералне економске сарадње Кипра и Србије данас?

Један од мојих дипломатских приоритета био је унапређење економске сарадње Кипра и Србије, пре свега у области науке и технологије на ИТ апликацијама, као и у секторима енергетике и пољопривреде. То је захтевало педантан и систематичан програм контаката са ректорима, деканима и научницима на вашим врхунским универзитетима, истраживачким институтима, катедрама математике, информационих технологија, укључујући нуклеарну физику, посебно у области обновљивих извора енергије. Истакао бих сарадњу кључних нуклеарних научника Кипра и Србије. Са задовољством сам координирао прелиминарне састанке и посете ових научника и професора Кипру, да би се састали са својим колегама. Те активности када се спроводе систематично, и поставе у институционални оквир, могу имати значајне економске бенефите, поред размене сазнања и научних иновација. Наставићу и након завршеног мандата у Србији да делујем како би се ова сарадња врхунских научника и научних институција Кипра и Србије наставила.

Кипар располаже налазиштима око 25,5 билиона кубних стопа гаса утврђених у оквиру пет истраживања између 2011. и 2022. године. У енергетски сиромашној Европи, да ли Никозија види Кипар као будуће регионално енергетско чвориште?

Енергетика нуди веома добру платформу за регионалну сарадњу. Огроман је потенцијал да Кипар постане регионално енергетско чвориште. Бројне светске енергетске компаније: „Ексон мобајл”, „Тотал”, ЕНИ, као и компаније из Израела, Катара, последњих година уложиле су много у истраживања у ексклузивној економској зони Кипра, као и у развој пратеће инфраструктуре, терминала за ЛНГ, складиштење и извоз гаса. Кипар зато неминовно преузима улогу значајног енергетског чворишта. Ексклузивна поморска економска зона Кипра је око десет пута већа од наше копнене површине. У настојањима да се енергетски сиромашна Европа, како кажете, окрене од Русије, озбиљан проценат нове енергије може се обезбедити из региона Источног Медитерана, са Кипром у његовом центру. У развојним плановима Источномедитеранског енергетског коридора предвиђају се, између осталог, и гасоводи који би се са Кипра, преко грчког острва Крита и даље, протезали на Балкан и Југоисточну Европу, где би Србија могла да игра кључну улогу  на енергетској стази кроз Европу. Све то у циљу остваривања енергетске безбедности Европе.

Какав напредак остварују Београд и Никозија у области културне сарадње, укључујући и питања у вези са православљем и очувањем културног наслеђа? Како би се сумирале синергије јавног и академског, као и приватног сектора Кипра и Србије?

Чврсто верујем да, поред класичне политичке, енергетске и спортске дипломатије, продубљивању пријатељских односа наше две земље умногоме доприносе културна сарадња и размене. У области науке, културе и уметности Кипар и Србија имају изузетне таленте који могу да удруже креативне снаге. У иконокластичној уметности, на пример, постоји велики потенцијал за студије и размену експертизе између научника и историчара уметности. То ће проширити знања о нашој православној вери. Неке од ових активности могу се одвијати у оквиру програма и финансирања ЕУ, што би било од користи државама кандидатима и омогућило ближу сарадњу са државама чланицама ЕУ. Потписали смо билатералне споразуме за унапређење сарадње у култури. У том циљу, можемо даље промовисати синергије између јавних, академских и приватних институција.

Недавно сте изјавили да је туризам један од начина да се још боље упознамо и повежемо. Каква је тренутна туристичка размена између Кипра и Србије? Где су шансе за даљи напредак?

Туристичка размена Кипра и Србије један је сигурних показатеља јаких веза и сарадње наше две земље. Од 2007. број долазака туриста из Србије на Кипар више је него удесетостручен. Од времена пандемије и данас, активно промовишемо туристичка путовања у оба смера, повећан је број редовних летова, дијапазон туристичке понуде стално се обогаћује. Лане је око 22.000 туриста из Србије боравило на Кипру. Верујем да ускоро може достићи и 50.000 посетилаца из ваше земље. Такође, број кипарских туриста у Србији је у сталном порасту и веома су задовољни овдашњим гостопримством. Верујем да је туризам посебних интереса: пословни, медицински, спортски, културни, верски, кључни за даљи напредак развоја туризма између Кипра и Србије, а такође и начин повезивања наших народа и институција.

Колико је руско-украјински сукоб скуп за Европу? Које су предности и ограничења „политике санкција” ЕУ?

Очигледно је да се рат наставља и наноси огромну економску штету Украјини, Русији и наравно Европи. Кипар се ускладио са политиком ЕУ у вези са санкцијама. Било је неопходно задржати осећај јединства да бисмо колективно реаговали на рат у Украјини, осуђујући флагрантно кршење суверенитета и територијалног интегритета. Кад је реч о санкцијама, очигледно је да имају предности и мане. Понекад имају ефекат бумеранга, са економским последицама по оне који их намећу, без обзира на то колико су оправдане. Дакле, постоји снажна политичка порука, са политичким последицама по агресора, али штета се шири и ван Русије. Упркос томе, након скоро годину и по дана разарања и озбиљне економске штете, морамо повећати обим дипломатских напора, како бисмо ову кризу окончали. Свако продужење рата умножаваће ризик од ескалације и даље поткопавати мир и стабилност у Европи.

Да ли би текуће тензије у Судану могле да изазову нову мигрантску кризу у Европи?

Без сумње, сукоб у Судану већ покреће нови талас миграната, додатно погоршавајући текућу и акутну мигрантску кризу у Европи. Ово је тужна реалност, са свим негативним последицама. Кипар је на раскрсници и, као што знате, суочава се са озбиљним проблемом као резултатом илегалне миграције из Африке и других земаља. У ствари, већина њих илегално прелази на Кипар директно из Турске, преко окупираних подручја. Већ имамо највећи број тражилаца азила по глави становника у ЕУ.

Што се тиче репатријације грађана из Судана, Кипар заиста игра велику улогу – као и у случају других сукоба у региону. Ми подржавамо међународне напоре за евакуацију грађана из Судана,  активирањем механизама које имамо. Све у свему, Кипар служи као витална транзитна тачка у напорима за евакуацију, а до сада је хиљаде грађана из око 30 земаља напустило Судан преко Кипра.