Суплементација као подршка имунитету

Стрес за стресом, очај за очајем, стална убиства и претње постају свакодневица Србије. Сузе, плач, јецај постају саставни део српских домова. Психолози и психијатри професије су од којих се сада много очекује, јер много је зла око нас. Све то доводи до слабљења имунитета у организму. Када се томе дода брз начин живота, као и да је у данашње време тешко направити здраву и избалансирану исхрану, а и да је све лошији квалитет намирница нормално је да и организам ослаби и да се деси да му недостаје неки од храњивих састојака. Срећом, људски организам има имуно систем који га чува од недаћа, а Наташа Лазовић, специјалиста фармацеутске здравствене заштите, објашњава:

„Функција имуног система је да штити организам од спољних агенаса који би могли да наруше здравље. Имуни систем се активира сваки пут када се у људском организму нађе страно тело или организам попу бактерија, вируса, гљивица, токсина или честица загађења. Важан задатак овог система је да памти стране материје и разликује их од оних које припадају људском организму. Постоје две врсте имунитета: урођени и стечени. Урођени делује непосредно у року од 96 сати и нема „имуно-памћење“. Стечени се развија постепено, након рођења, има „имуно памћење“ и подразумева да за сваки антиген постоји специфичан имуни одговор. Има дуже време реакције - од 96 сати па надаље. Имуни одговор може бити хуморални, усмерен против бактерија, и ћелијски, усмерен против вируса, малигних ћелија...“

У циљу спречавња вирусних и бактеријских инфекција Наташа Лазовић каже да се могу користити различити витамини и минерали као и пробиотици. Ево њених савета колико чега треба дневно уносити у организам:

Витамин Д

„Витамин Д је есенцијални витамин који је растворљив у мастима. Ствара се у кожи након излагања сунчевој светлости или се уноси путем хране. Како се рецептори за витамин Д налазе на имунолошким ћелијама, он има способност да коригује стечени имунитет. Суплементацијом обезбеђујемо довољне количине витамин Д, посебно током јесени и зиме. Дневне потребе одраслих, трудница, дојиља и деце за витамином Д су 400 интернационалних јединица дневно. Симптоми недостатка витамина Д могу бити главобоља, дијареја, опадање косе, појачан умор, честе прехладе и инфекције. С друге стране, превелика количина витамина Д у организму може да доведе до стварања каменаца у бубрезима. Током дуготрајног уноса витамина Д потребно је анализирати крвну слику и проверити бубрежну функцију.“

Витамин Ц

„Витамин Ц је витамин који је растворљив у води, а присутан је у свежем воћу и поврћу. Има бројне улоге у организму: антиоксиданс је, утиче на стварање колагена, помаже апсорпцију хране. Препоручене дневне дозе су за децу до четири године 40 милиграма, за одрасле 60, а за пушаче 200 милиграма дневно. Апсорпцију витамина Ц поспешују калцијум, магнезијум, остали витамини и минерали, док стрес, повишена температура тела, дуван и антибиотици смањују. Витамин Ц је осетљив на повишену температуру па се од 50 до 90 одсто витамина Ц уништава кувањем.“

Витамин А

„Витамин А је растворљив у мастима. Посебну важност показује у физиологији вида, сматра се да појачава функцију имунолошког система и спречава појаву неких инфективних болести. Апсорпцију витамина А помажу витамини Д, Ц, Б-комплекс, минерали калцијум и цинк, а одмажу кафа, алкохол, мањак витамина Д, антациди... Прекурсори витамина А се налазе у жутом и наранџастом воћу и поврћу, а најбогатије витамином А је рибље уље. Дневне потребе за витамином А су од 0.8 до један милиграм.“

Цинк

„Цинк је моћан антиоксиданс који учествује у одбрамбеном механизму организма. Учествује у готово свим биолошким процесима. Помаже организму да се носи са стресом, смањује учесталост инфекција и ефикасан је у борби против дијареје због чега се додаје пробиотицима. Заступљен је у многобројним мултивитаминско-минералним комплексима, посебно оним који су намењени лечењу грипа и прехладе, јер се сматра да стимулише настанак одбрамбених молекула у нашем организму. Унос цинка мора бити свакодневан, јер га организам нема у резерви. Дневне потребе за цинком су код одраслих и тинејџера мушког пола 15 милиграма, код женског пола 12, трудница 15, дојиља од 16 до 19 и код деце од једне до 12 година од осам до 14 милиграма.“

Селен

„Селен је неопходан олигоелемент који учествује у превенцији кардиоваскуларних болести и стимулише имунитет. Наш организам га не производи, тако да се уноси једино кроз исхрану или суплементацијом. Недостатку су најподложније особе које су изложене загађивачима, пушачи и они који су подложни инфекцијама. Потребе за селеном код старијих особа расту, поготово код старијих особа од 75 година, па је дневна доза од 55 до 80 микрограма.“

Пробиотици

„Пробиотици су културе живих бактерија и квасница које учествују у одржавању баланса између неопходних и претераних механизама одбране урођеног и стеченог имунитета. Бенефити микроорганизама у цревима су да помажу варење хране, утичу на лоше бактерије и регулишу имуни систем. Пробиотици превенирају да патогени микроорганизми изазову већа оштећења. За конзумирање пробиотика најбоље је консултовати се са фармацеутом. Иако је употреба пробиотика потпуно безбедна за највећи број људи, постоји група пацијената која би требало да избегавају њихову примену“.