Suplementacija kao podrška imunitetu

Stres za stresom, očaj za očajem, stalna ubistva i pretnje postaju svakodnevica Srbije. Suze, plač, jecaj postaju sastavni deo srpskih domova. Psiholozi i psihijatri profesije su od kojih se sada mnogo očekuje, jer mnogo je zla oko nas. Sve to dovodi do slabljenja imuniteta u organizmu. Kada se tome doda brz način života, kao i da je u današnje vreme teško napraviti zdravu i izbalansiranu ishranu, a i da je sve lošiji kvalitet namirnica normalno je da i organizam oslabi i da se desi da mu nedostaje neki od hranjivih sastojaka. Srećom, ljudski organizam ima imuno sistem koji ga čuva od nedaća, a Nataša Lazović, specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite, objašnjava:

„Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od spoljnih agenasa koji bi mogli da naruše zdravlje. Imuni sistem se aktivira svaki put kada se u ljudskom organizmu nađe strano telo ili organizam popu bakterija, virusa, gljivica, toksina ili čestica zagađenja. Važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu. Postoje dve vrste imuniteta: urođeni i stečeni. Urođeni deluje neposredno u roku od 96 sati i nema „imuno-pamćenje“. Stečeni se razvija postepeno, nakon rođenja, ima „imuno pamćenje“ i podrazumeva da za svaki antigen postoji specifičan imuni odgovor. Ima duže vreme reakcije - od 96 sati pa nadalje. Imuni odgovor može biti humoralni, usmeren protiv bakterija, i ćelijski, usmeren protiv virusa, malignih ćelija...“

U cilju sprečavnja virusnih i bakterijskih infekcija Nataša Lazović kaže da se mogu koristiti različiti vitamini i minerali kao i probiotici. Evo njenih saveta koliko čega treba dnevno unositi u organizam:

Vitamin D

„Vitamin D je esencijalni vitamin koji je rastvorljiv u mastima. Stvara se u koži nakon izlaganja sunčevoj svetlosti ili se unosi putem hrane. Kako se receptori za vitamin D nalaze na imunološkim ćelijama, on ima sposobnost da koriguje stečeni imunitet. Suplementacijom obezbeđujemo dovoljne količine vitamin D, posebno tokom jeseni i zime. Dnevne potrebe odraslih, trudnica, dojilja i dece za vitaminom D su 400 internacionalnih jedinica dnevno. Simptomi nedostatka vitamina D mogu biti glavobolja, dijareja, opadanje kose, pojačan umor, česte prehlade i infekcije. S druge strane, prevelika količina vitamina D u organizmu može da dovede do stvaranja kamenaca u bubrezima. Tokom dugotrajnog unosa vitamina D potrebno je analizirati krvnu sliku i proveriti bubrežnu funkciju.“

Vitamin C

„Vitamin C je vitamin koji je rastvorljiv u vodi, a prisutan je u svežem voću i povrću. Ima brojne uloge u organizmu: antioksidans je, utiče na stvaranje kolagena, pomaže apsorpciju hrane. Preporučene dnevne doze su za decu do četiri godine 40 miligrama, za odrasle 60, a za pušače 200 miligrama dnevno. Apsorpciju vitamina C pospešuju kalcijum, magnezijum, ostali vitamini i minerali, dok stres, povišena temperatura tela, duvan i antibiotici smanjuju. Vitamin C je osetljiv na povišenu temperaturu pa se od 50 do 90 odsto vitamina C uništava kuvanjem.“

Vitamin A

„Vitamin A je rastvorljiv u mastima. Posebnu važnost pokazuje u fiziologiji vida, smatra se da pojačava funkciju imunološkog sistema i sprečava pojavu nekih infektivnih bolesti. Apsorpciju vitamina A pomažu vitamini D, C, B-kompleks, minerali kalcijum i cink, a odmažu kafa, alkohol, manjak vitamina D, antacidi... Prekursori vitamina A se nalaze u žutom i narandžastom voću i povrću, a najbogatije vitaminom A je riblje ulje. Dnevne potrebe za vitaminom A su od 0.8 do jedan miligram.“

Cink

„Cink je moćan antioksidans koji učestvuje u odbrambenom mehanizmu organizma. Učestvuje u gotovo svim biološkim procesima. Pomaže organizmu da se nosi sa stresom, smanjuje učestalost infekcija i efikasan je u borbi protiv dijareje zbog čega se dodaje probioticima. Zastupljen je u mnogobrojnim multivitaminsko-mineralnim kompleksima, posebno onim koji su namenjeni lečenju gripa i prehlade, jer se smatra da stimuliše nastanak odbrambenih molekula u našem organizmu. Unos cinka mora biti svakodnevan, jer ga organizam nema u rezervi. Dnevne potrebe za cinkom su kod odraslih i tinejdžera muškog pola 15 miligrama, kod ženskog pola 12, trudnica 15, dojilja od 16 do 19 i kod dece od jedne do 12 godina od osam do 14 miligrama.“

Selen

„Selen je neophodan oligoelement koji učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i stimuliše imunitet. Naš organizam ga ne proizvodi, tako da se unosi jedino kroz ishranu ili suplementacijom. Nedostatku su najpodložnije osobe koje su izložene zagađivačima, pušači i oni koji su podložni infekcijama. Potrebe za selenom kod starijih osoba rastu, pogotovo kod starijih osoba od 75 godina, pa je dnevna doza od 55 do 80 mikrograma.“

Probiotici

„Probiotici su kulture živih bakterija i kvasnica koje učestvuju u održavanju balansa između neophodnih i preteranih mehanizama odbrane urođenog i stečenog imuniteta. Benefiti mikroorganizama u crevima su da pomažu varenje hrane, utiču na loše bakterije i regulišu imuni sistem. Probiotici preveniraju da patogeni mikroorganizmi izazovu veća oštećenja. Za konzumiranje probiotika najbolje je konsultovati se sa farmaceutom. Iako je upotreba probiotika potpuno bezbedna za najveći broj ljudi, postoji grupa pacijenata koja bi trebalo da izbegavaju njihovu primenu“.