Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Италијани нуде производњу робота за пољопривреду

Стручњаци нишког Машинског факултета у сарадњи са значајним компанијама већ пет деценија реализују важне пројекте дигитализоване пољопривреде
Италијани нуде производњу робота за пољопривреду
Роботи нове генерације спремни за излазак на фарме и у сеоска газдинства (Фото: Машински факултет Универзитета у Нишу)

Ниш – Када је пре неколико месеци у Научнотехнолошком парку у Нишу представљена платформа универзалног робота за прецизну пољопривреду, пројектованог и произведеног у сарадњи Компаније „Компинг” и Машинског факултета Универзитета у Нишу, мало је ко очекивао да ће већ овог пролећа робот „Агар” бити спреман за практичну примену. А то се управо догодило ових дана када се овај факултет припрема за обележавање 63 године постојања и свог успешног рада, основан је 18. маја 1960. године, a након изузетног ангажовања двадесетак младих истраживача чланова стручног тима са ове високошколске, образовне и научне установе.

– Приведен је крају подухват којим се крунише више од пет година рада на нашем факултету на реализацији роботских система. Пре неколико година већ је представљен наш робот – пастир, а сада је спремно све и да се ускоро приступи комерцијалној, серијској производњи платформе робота који ће обављати све послове и операције у аграру – од садње пољопривредних култура, преко ђубрења и прскања, до убирања плодова. Предстоји обавезно тестирање робота на фармама и газдинствима, за шта смо већ спремни, као и успостављање сарадње са институтима из области развоја решења за дигиталну пољопривреду и договора са Фондом за иновационе делатности наше земље око суфинансирања. Свакако, и представљање наших најновијих достигнућа на Сајму технике у Београду и Пољопривредном сајму у Новом Саду, који се одржавају овог маја. Промоција је већ заказана и на престижном европском сајму у Хановеру, у Немачкој – речено нам је на нишком Машинском факултету.

У овој научној и образовној установи посебно истичу да осим успешне и вишегодишње сарадње са домаћим произвођачима пољопривредних машина и опреме, посебно са Компанијом „Агромеханика” у Бољевцу, постоје реални изгледи да се успостави сарадња и партнерство са реномираним компанијама Европе.

– Све је веће интересовање иностраних фирми за нишке роботе, а најупорнији су и предњаче у намерама за успостављање „директних веза” и предлозима за заједничку реализацију пројеката и комерцијалну производњу робота за тржиште, представници познате компаније из Италије, чије се име још увек чува у тајности. Од средине прошле јесени договори о сарадњи са Италијанима су свакодневни, тако да се очекује да ће бити потписани протоколи и склопљени уговори о стратешком партнерству на плану серијске израде роботских система за пољопривреду – речено ја за „Политику”.

Директна примена робот платформе за прецизну пољопривреду донеће значајно смањење трошкова рада, допринеће стабилизацији променљивих цена и, посебно, надоместити недостатак радне снаге, са којим су суочене. Интересовање у пољопривреди за роботске системе са нишког Машинског факултета је велико, што је иницирало не само завршетак пројекта већ и нове подухвате у овој универзитетској установи. Са руководиоцима пројеката и координаторима – продеканом факултета за научноистраживачки рад проф. др Милошем Симоновићем са Катедре за мехатронику и урављање, и проф. др Мланом Банићем, са Катедре за машинске конструкције и инжењеринг, двадесетак младих стручњака је ангажовано у раду на још десетак „пројеката будућности” из области роботике, енергетике, вештачких интелигенција и дигиталне индустрије. Зато се очекује да ће уз сарадњу са компанијама из ИТ сектора и машинства, у најскорије време са Машинског факултета Универзитета у Нишу бити још лепих вести о успешној сарадњи науке и привреде. И узлета роботике из Ниша у Европу и свет.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Ми морамо како знамо и умемо да повратимо, или барем направимо нове наше фабрике и комбинате, нека друштвена својина 21. века. Неки нови образац друштва да направимо.
PSA
Društvena svojina NE!!!! Zadruge mogu da funkcionišu, pola Holandije drža zadruge, samo su potrebni vreme i stručna pomoć. Kakva crna društvena svojina pa da opet ganjamo gubitaše i da puštamo da svako razvlači državnu imovinu kako mu se ćefne.
Moma
Daleko je sunce. Em je to daleko od savršenog, em da bi stvarno bilo dobro mora biti preskupo. Dakle, ništa od posla. Igraju se deca, i neka se igraju. Jednog dana.....
Ђугош
Шта ви мислите како настаје техника и како се развија наука? Смислите нешто и то одмах буде савршено и јефтино? Да ли ви мислите да је први аутомобил био ефикасан, јефтин и брз, а први трактор вукао више од бика?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.