Северној Македонији опет прети вето Бугарске

Специјално за „Политику”

Димитар Ковачевски, премијер Северне Македоније, са својим тимом већ другу недељу борави у службеној посети САД тражећи за своју земљу место под сунцем у новој светској политичкој подели, изазваној економском кризом и ратом у Украјини. Главни фокус Ковачевског је да Северна Македонија до 2030. године постане чланица ЕУ, те да, поред тога што је пре три године постала тридесета чланица Северноатлантске алијансе, оствари и свој други стратешки циљ као део европске породице.

У склопу обележавања тридесет година чланства Републике Северне Македоније у УН (најпре као БЈРМ, па сада као Република Северна Македонија), Ковачевски је учествовао у раду СБ УН, где је говорио о својој земљи као независној и сувереној држави од 8. септембра 1991. године.

Ковачевски је за политику коју води Северна Македонија на билатералном и мултилатералном плану, пре свега на Балкану и у Европи, добио посебно признање у Стејт департменту од државног секретара САД Ентонија Блинкена. Он је захвалио Ковачевском на томе што је РСМ постала тридесета чланица НАТО-а и истакао да је ова земља својим стратешким положајем веома значајан војни субјекат у овој војно-политичкој светској организацији. Блинкен је истакао и захвалност Скопљу за подршку Кијеву.

Ковачевски је с америчким дипломатом Џејмсом Рубином, недавним гостом Балкана, који је мимошао Србију, потписао протокол о спречавању ширења дезинформација. Као што је познато, приликом посете Подгорици, Скопљу и Тирани, Рубен је осудио Србију да је главна база за ширење дезинформација из Русије и Кине.

Ковачевски је, гостујући на ТВ „Глас Америке” на македонском језику, нагласио да су политичари одговорни за будућност грађана и да треба све предузети да би Северна Македонија постала чланица ЕУ. Овог пута Ковачевски је алудирао на опозицију, која се супротставља промени Устава РСМ, у који треба увести Бугаре као конститутивни елемент ове земље.

Подсетимо да је европски пут Северне Македоније константно посипан трњем од стране суседних земаља чланица ЕУ – најпре од Грчке, а сада и од Бугарске. Услов је и тада и сада промена Устава РСМ, али не само то – нова претња ветом назире се од Бугарске, јер бугарском представнику у Европском парламенту Ангелу Георгиеву није било дозвољено да посети гроб Гоце Делчева 4. маја, на дан годишњице његове смрти.

Како преноси портал „Фактор”, Георгиев тврди да му није дозвољен улазак у Северну Македонију, да га је македонска полиција вређала и тукла и да му није дозволила да контактира с адвокатом и породицом, због чега очекује да Бугарска врати вето Македонији на путу евроинтегративних процеса.

„Телефон ми је пао и остао је тамо. Нису ми га вратили. Затражио сам да се јавим адвокату, што ми нису дозволили. Тражио сам да позову лекара, рекли су ми да не ради за викенд. Нису ми дозволили да контактирам ни са својом породицом”, рекао је Георгиев. Он је нагласио да ће покренути судски поступак пред судским органима у Северној Македонији, преноси портал „24 часа”.

Европски званичници замерили су Скопљу због непримереног понашања македонске граничне полиције. Међутим, на основу снимака с видео-камера, постоје докази да је Георгиев вређао полицију и да се, заправо, он понашао непримерено посланичкој функцији. Званично Скопље навело је да се Георгиев „налазио у лошем друштву”.

Подсетимо, овај скандал на граници резултат је целокупне политичке климе између две државе, где многа историјска, политичка и идентитеска питања нису решена. Међу њима је и питање Гоце Делчева (1872–1903), кога и Македонци и Бугари присвајају као свог револуционара, а историчари нису научно ставили тачку на ово питање. Био је најутицајнији вођа Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО) која је деловала у време османлијске владавине на прелазу из 19. у 20. век.