Туристи би могли да виде још много тога

Ниш – Има у Србији много кула и тврђава наслеђених из прошлости и богате историје попут Калемегдана, Петроварадина, Смедеревског утврђења, Голубачког града на Дунаву или Кале у Пироту, Фетислама код Кладова, Старог града у Рашкој, Нишке тврђаве и Новопазарске... И све су споменици културе, све су под заштитом државе и углавном атракција и понуда за туристе. Често су по тим утврђењима која сведоче о бурној историји на овим просторима поједини градови и препознатљиви.

Ове 2023. године навршавају се три века од завршетка Нишке тврђаве и док трају припреме за обележавање ове значајне годишњице, све је, рекло би се – у знаку небриге. Уместо да се туристички потенцијал искористи како треба и како доликује, историјско и културно наслеђе је овде остало у сенци немара.

Нишка тврђава, чињеница је, никада до краја није истражена и нико са сигурношћу не може да каже шта је све из прошлости остало у њој. Комплетне историје једног доба једноставно нема. Али, ипак је најжалосније да се и оно откривено не чува како би требало, тј. на адекватан начин.

Туристима се нуди уживање и велика оаза зеленила, мира и садржаја са знаменитостима из прошлости. И свако ко кроз Нишку тврђаву прође, остане му заувек у сећању Бали-бегова џамија, хамам, лапидаријум или модернизовани простор у којем су угоститељски објекти и уметничке галерије и салони.

Нажалост, мало се зна о Турском затвору (апсани), Барутани унутар зидина и базилици, али и мистичним тунелима у бедемима који су потпуно занемарени. У сачуваним записима и турским изворима из 1873. истакнуто је да је здање апсане, односно затвора смештеног између Пашине и Видин капије, сврстано међу најважније објекте у самој тврђави.

Данас је, међутим, тај објекат потпуно уништен, више пута спаљиван и небезбедан, што посетиоце разочара и натера да га заобилазе. Двориште апсане је запуштено, зидови обрушени. Некада су у објекту постојале просторије за стражаре и осуђенике, спрат за изолацију болесних затвореника. Нема врата између просторија, нема степеништа, нема спратне конструкције, а простор је велика депонија пуна смећа, а по потреби и јавни тоалет. Често је у ноћним сатима Турски затвор место окупљања свакојаких персона ...

Скоро идентично би се могло описати и стање под сводовима и на објекту базилике, као и на појединим барутанама и ковачници које су временом постале јавни тоалет па им због непријатних мириса ниједан посетилац сада и не прилази, нити у њих улази. И објекат који се налази са унутрашње леве стране Видин капије такође је поприлично руиниран.

Иако још није потпуно истражена, зна се да у Нишкој тврђави постоји подземље са тунелима и ходницима, где су Турци складиштили барут и ђулад. Отвори који су водили у подземље својевремено су затворени из безбедносних разлога, пре свега да не би били даље уништавани.

У Нишкој тврђави, не рачунајући уређену фасаду која се може видети на сликама и разгледницама и која највише привлачи туристе, о свему осталом се мало брине и лоше чува. Много је смећа, гомиле посеченог дрвећа, депоније смећа и пластике, покошене траве на ободима Нишке тврђаве и највише код Видин капије.

Тако се то дочекује значајан јубилеј.