Црногорска економија успорава

Висока инфлација и политичка неизвесност били су главни удар на црногорску економију, наводи се у Пролећној економској прогнози ЕУ за 2023. и констатује да би недавно одржани председнички избори и најављени парламентарни, који су заказани за 11. јун, могли да резултирају стабилнијом политичком ситуацијом.

Неизвесности, наводи се, ипак остају високе са вероватноћом одлагања процеса реформи и скретања фокуса са непосредних економских изазова.

Црногорска економија наставила је да брзо расте у првој половини 2022., што је резултат приватне потрошње и добре туристичке сезоне, наводи се у Пролећној европској економској прогнози за 2023..

Међутим, раст је почео да успорава у другој половини године, за који се предвиђа да ће се наставити у 2023. години јер висока инфлација и растући трошкови задуживања оптерећују потрошњу становништва и инвестиције, упркос приметном повечхању плата у јавном сектору, пензија и социјалних давања.

Након снажног раста у првој половини 2022, привреда је успорила у другој половини године, чиме је целогодишњи реални раст БДП-а износио 6,1 одсто. Висока инфлација и политичка неизвесност били су главни удар, наводи се у прогнози.

У 2022. години, економска активност је била вођена порастом приватне потрошње и извоза, уз користи од мера политике, које су укључивале нагло повећање минималне зараде и укидање доприноса за обавезно здравствено осигурање, наводи се у документу.

Економска активност је, како се констатује, подржана и приливом руских и украјинских држављана и наставком опоравка у туризму. Насупрот томе, бруто инвестиције у фиксни капитал су смањени, док је државна потрошња само незнатно проширена. Повећање домаће тражње резултирало је брзом експанзијом увоза, преноси Танјуг.

У документу се констатује и да су председнички избори одржани у априлу, док ау ванредни парламентарни избори заказани за јун.

Иако би могли резултирати стабилнијом политичком ситуације, неизвесности остају високе, са вероватноћом одлагање процеса реформи и скретање фокуса са непосредних економских изазова“, истиче се у документу.

Успоравање раста би требало да се настави усред неповратних последица високе инфлације, строжих услова финансирања, и даље високе политичке неизвесности, као и слабије спољне тражње.

Као резултат тога, економски раст ће бити умерен у 2023. јер ће ови фактори, заједно са базним ефектима, утицати на приватну потрошњу, опоравак инвестиција и извоз туризма. Ипак, раст БДП-а би могао да поврати одређени замах 2024. јер ће капиталне инвестиције вероватно порасти на позадини стабилнијег политичког окружења и стабилизације трошкова финансирања, наводи се у извештају ЕУ.

Предвиђа се да ће се трговински и текући дефицити смањити у 2023. због очекиваног успоравања раста приватне потрошње. Очекује се да чхе се спољни дефицити поново повећати у одређеној мери у 2024. након већих инвестиција, преноси Танјуг.

Равнотежа ризика је нагнута ка доле због слабих изгледа раста у ЕУ, растућих трошкова финансирања и утицаја на поверење након политичке неизвесности у земљи.

Банкарски сектор је, како се наводи, добро капитализован и има довољно ликвидности. Међутим, док ће банке наставити да подржавају привреду, растући трошкови задуживања ће смањити потражњу за кредитима у 2023. Очекивано убрзање инвестиција у 2024. могло би подржати кредитну активност, посебно за корпоративни сектор, наводи се у прогнозама, пренео је портал РТЦГ, преноси Танјуг.