До власти, али без избора

Усудићу се да напишем како тренутно присуствујемо представи за јавност у којој се сви помало праве наивни, а заправо ништа наивно није. Власт се прави наивна да не види шта је основни мото опозиције, а опозиција, бар она екстремно лево-либерална, још увек крије праву намеру, но како буде време одмицало, а њима се журило, права намера ће се испоставити. Трагично је што се за испољавање те намере као покривање користе трагедије које су нас недавно задесиле.

Дакле, једини мото свих протеста који се тренутно организују и покушаја креирања бесмислене политичке кризе, посебно сада када нас ужасна искушења у вези Косова и Метохије очекују, јесте жеља да се на власт дође, али без избора. Отуда, делује ми помало комично када се господи која блокира међународне саобраћајнице нуди све као на тацни од стране власти, јер јасно је да на тај начин власт покушава да делегитимизује њихове намере.

Истина је да опозицију никакви разговори са представницима власти не занимају. Заправо, било какав пристанак на разговоре значило би за ову екстремно леву опозицију чин раван издаји. Њихова агенда је притисак и долазак на власт без избора, односно потенцијално излазак на изборе, али да се Вучићу, па чак и СНС-у уопште забрани излазак на изборе. Отуда је претходно неопходно да се власт сруши, чак и насилно. По рушењу и доласку револуционарне групације избори би били слични онима из 1945. године када их је Броз организовао. Немојте мислити да постоји другачија намера.

Језиве трагедије које су нас задесиле дошле су као поклон са неба одређеним службама да нас дестабилизују и да покрену незадовољство засновано на емоцијама. Главно размишљање њихових аналитичара и оперативаца на терену сада се своди на то како да се тај талас незадовољства валоризује кроз политичко незадовољство и да одавно исфрустрирана мањина своје политичке аспирације оствари кроз огољено насиље и да се без избора домогне власти. Отуда, бићемо сведоци радикализације политичких прилика, јер сваку могућу прилику екстремно левичарска опозиција користиће за радикалне методе и притисак. У то име ангажовани су бројни ресурси, посебно друштвене мреже, портали, обилата медијска и финансијска помоћ из иностранства.

Свесни да на изборима немају никакве шансе, јер објективно уз све могуће грешке које је власт чинила она је свакако још увек у огромној предности у односу на овакву несрећну опозицију. По питању лидерства да не трошимо без везе речи, јер Вучићу још увек ама баш нико не може да приђе. Са друге стране, најављени покрет је одлична прилика за реорганизацију власти која ће са новим програмом и идејама, као и са скроз подмлађеном екипом, кренути у народ.

Опозиција у којој нема никакве слоге, па самим тим никаквог ни програма, нити идеје, не сме да дозволи ту реорганизацију. Зато им се жури да се власт обори насилно, јер нису спремни да трпе Вучића још четири године њиховог мандата, с обзиром на то да им је каса пресушила, а медијски тајкун који држи Н1 и Нову С није спреман да даље троши своја финансијска средства и да баца паре у бунар. Њему је хитно потребно да те телевизије почну да зарађују, као и СББ, јер у супротном бизнис ће му пропасти. Трагедије су им дошле као поручене, па су убрзо после бестидног искоришћавања емоција грађана у првој фази прешли на другу – политички циљеви који се морају испунити. Више на тим протестима нико не спомиње трагедије, нити жртве, већ све своди на политичке циљеве. Главни међу њима је оставка комплетне власти, па и самог Вучића, без обзира што му је народ прошле године дао готово плебисцитарну подршку, те улазак у власт револуционара.

Зато, немојте очекивати да ће екстремно лева опозиција пристати на било какве разговоре, јер разговори их воде у пораз. Очекујте да радикализују протесте и да насиљем пробају да се домогну фотеља. Никаква масовна подршка их не занима, занимају их само довољно радикализовани ликови спремни чак и на сукоб. Они за своје политичке интересе бију одсудну битку из које ако изађу као поражени готови су за дуже време. Победа им све доноси. Зато иду на солуцију или пуковници или покојници.

Народни посланик