За годину дана највише поскупело поврће

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику произвођачке цене пољопривредних и рибарских производа су у марту ове године, у односу на исти месец 2022. поскупели у просеку за 20,4 одсто. Највећи раст забележен је код индустријског биља где су цене повећане за 39,5 процената, а велико поскупљење примећено је и код стоке и живине 20,8 одсто и сточних производа 53 процента. Када се цене пољопривредних и рибарских производа у марту упореде са онима из фебруара, види се да су оне у просеку смањене за 0,4 одсто, при чему је највећи пад забележен код жита, 12,8 и сточних производа, 2,6 процената.

Међутим, из детаљнијег статистичког извештаја ипак се може уочити да рекoрд не држе сточни производи и индустријско биље. За неколико процената више у сам врх листе избило је поврће. Како су раније указали повртари из Војводине, на ово су утицале веће цене семена и опреме, а највише повећање улагања у ђубриво и нафту.

У исто време произвођачке цене воћа су знатно мање расле и то за 22,6 одсто. Све ово утицало је на раст инфлације у протеклој години јер се она мери према индексу потрошачких цена (које су делом резултат произвођачких). У индекс улазе цене 662 производа – 10 одсто индекса односи се на цене непрерађене хране, 21 проценат на цене прерађене хране, 29 одсто структуре индекса односи се на индустријске производе, 16 процената на енергенте и 24 одсто на услуге, према објашњењу Народне банке Србије (НБС).

Још у августу 2021. забележено је једно од највећих поскупљења воћа и поврћа за последњих десетак година у нашој земљи.

Слична ситуација је и у Европи где су медији недавно објавили да је пораст цена млека, воћа и поврћа у земљама Европске уније резултат више повезаних фактора. Шпански „Ел Паис” наглашава да је производња краставаца и паприке пала, док су цене последњих месец дана порасле 120 одсто за краставце, 104 одсто за паприке, и 60 одсто за парадајз. Наводе и да постоје изгледи да се ситуација нормализује у наредном периоду, пренео је Танјуг.

У истраживању Универзитета Ахрус из Данске напомиње се да и поред пада цена електричне енергије, поскупљење хране у Европи се наставља, тако да сада 52 одсто потрошача више обраћа пажњу на цене него пре пандемије, а 31 проценат више него 2020. године. Више од половине купаца (54 одсто) сматра да је рат главни узрок скока цена, а 48 процената да се повећање трошкова лоше распоређује и да је сукоб омогућио дистрибутерима и произвођачима да остваре већи профит, пренео је „Ел Паис”.