Почела битка за неопредељене турске бираче

Мимо готово свих предвиђања анкета и процена политичких аналитичара, Реџеп Тајип Ердоган је изашао као победник првог круга председничких избора. Али, пошто је према прелиминарним резултатима освојио мање од 50 одсто гласова, Турци ће за две недеље поново морати на биралишта. Према још незваничним резултатима, Ердоган је освојио 49,4 одсто гласова, а Кемал Киличдароглу 44,9. Највеће изненађење је трећепласирани Синан Оган, који је добио 5,2 одсто гласова, иако су му истраживања јавног мњења давала свега један одсто.

„Иако изборни резултати још нису коначни, то не умањује чињеницу да је наша нација очигледно гласала за нас. Наша политичка опција освојила је већинску подршку Турака”, истакао је Ердоган, лидер АКП, говорећи окупљеним грађанима са балкона зграде у Анкари у којој се налази седиште владајуће партије.

„Избори се не добијају говорима с балкона. Дефинитивно ћемо победити у другом кругу избора”, узвраћа Киличдароглу.

Досад је пребројано 99 одсто гласачких листића. Ако Врховни изборни савет и званично потврди да нико није освојио више од 50 одсто гласова, Турци ће 28. маја морати поново на биралишта. Према Уставу, у игри ће бити само прва два кандидата.

Оган је јуче рекао да може да подржи само Киличдароглуа у другом кругу уколико он пристане да не даје уступке прокурдској странци. За њега су, каже, „црвене линије” борба против тероризма и враћање избеглица.

Гласање је потврдило да је Ердоган добрим делом успео да поврати пољуљано поверење грађана, који су почели да му окрећу леђа због тешке економске кризе и пропуста око разорног земљотреса што је почетком фебруара погодио југоисточну Анадолију. Влада је после тога ухапсила неколико стотина бизнисмена који, захваљујући корумпираним држаним службеницима, нису поштовали стандарде за изградњу зграда па су се оне почетком фебруара рушиле као куле од карата. Обећао је да ће за годину дана изградити више од 300.000 сеоских кућа и станова. У току рамазанског поста, који се једним делом поклопио с изборном кампањом, редовно је под шаторима заједно с бескућницима обедовао ифтар, традиционални оброк после дневног поста. Према првим анализама, гласало је између 40 и 70 одсто грађана које је погодио земљотрес. Они су добрим делом одредили исход првог круга избора, иако су у опозицији очекивали супротно. Они нису успели да искористе ванредну ситуацију после разорног земљотреса и само су критиковали владу због многих пропуста.

Киличдароглу је обећавао да ће, за разлику од Ердогана, поштовати људска права и слободе, прекинути прогоне политичких противника, да ће променити Устав и вратити парламентарни систем владавине који је Ердоган укинуо. Најављивао је побољшање односа с Европском унијом и „демократским западом”. Док је пред камерама у свом стану показивао главицу лука обећавајући да ће му смањити цену (односно укротити инфлацију) харизматични Ердоган се бавио крупним темама, које Турци, као потомци великог царства, воле да чују: пустио је с Русима у рад први гасовод из Црног мора и обећао да ће за домаћинства гас ове године бити бесплатан, промовисао је први национални електрични аутомобил, војни авион, носач авиона, отворио реновирану Плаву џамију... Нису изостале ни популистички потези: повећао је минималне плате и ублажио услове за одлазак у пензију.

На парламентарним изборима, који су били у сенци двобоја Ердогана и Киличдароглуа, победила је Народна коалиција (АК, Партија националистичког покрета и Нова партија благостања), освојивши 325 од укупно 600 места у националној скупштини. Републиканска народна партија Киличдароглуа имаће 212 места, док је изборни цензус прескочила и прокурдска Народна демократска партија, која је наступила у коалицији, пошто се против ње води поступак за затварање, јер наводно сарађује с „курдским терористима”.

Већ је почела битка за гласове неопредељених грађана и Ердоган позива своје следбенике да убеде комшије да изађу на биралишта, па нека подрже кога желе. После овог гласања, Ердоган има шансу да облежи први век турске републике, коју је Мустафа Кемал Ататурк формирао пре сто година. Ако победи крајем маја непрекидно ће бити на власти – као премијер и као председник – двадесет пет година.