Г7 против руских јатака и превртљивих савезника

Природни гас који је јуче на тржишту ЕУ коштао 32 евра за мегават-сат (прошлог августа рекордних 345 евра за исту меру), или надметање с азијским парајлијама за папрени ЛНГ из прекоморског увоза? Слутећи могући избор појединих европских савезника, званичници Г7 најавили су јуче план да забране повратак копненом увозу гаса из Русије барем „док се не разреши конфликт” у Украјини, навео је лондонски „Фајненшал тајмс”. Коначна одлука о томе да ли ће први пут од избијања руско-украјинског сукоба Запад поставити рампу за увоз сибирског гаса рутама којима је Москва лане, након ескалације због санкција, обуставила снабдевање Пољској и Немачкој, још је неизвесна. Према најавама из Јапана, који је овогодишњи председавајући Г7 (САД, Канада, Јапан, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, уз ЕУ), биће донета крајем седмице, кад у Хирошими почиње тродневни скуп лидера држава чланица Г7, јавиле су агенције.

Одлучност Брисела да у свакој варијанти одбије ЕУ од руских енергената и лиши Москву прихода од њих изгледа да је тек један од мотива најновијег плана Г7, према којем би северни крак гасовода „Дружба” надаље требало да буде ван функције. Протагонисти овог планирања још не наводе шта ће у том случају бити с извозом гаса из Казахстана, који иде за Немачку управо том трасом. Овај план изгледа да има и другу позадину. „Намера је да се обезбеди да партнери не промене мишљење (о новом ослонцу на ЛНГ, првенствено амерички и заливски) у хипотетичној будућности”, истиче лондонски дневник позивајући се на неименоване западне званичнике. Истовремено, изгледа да би ваљало уверити инвеститоре који од лане увелико улажу у ЛНГ инфраструктуру у Европи и северној Америци, како нема предомишљања око енергетских ослонаца с ове стране Атлантика, оцењују у лондонском Ситију.

Лидери Г7 у петак ће у Хирошими разматрати и амерички предлог по којем би сви на Западу требало да примењују једнообразну формулу спровођења санкција против Русије, и то по систему комплетне забране извоза у Русију с малобројним изузецима (углавном агро и медицински сектор).

Вашингтон, иначе, већ месецима скреће пажњу Европљанима да поједине стратешке робе и технологије, упркос санкцијама, некако ипак стижу до Русије. Зато је с обе стране Атлантика појачано мотрење на обим трговинског промета Турске, Индије, Уједињених Арапских Емирата, као и Јерменије, Казахстана, Киргистана, а посебно Кине, за коју се на Западу отворено сумња да предводи у разноразним снабдевањима Русије у последњих 14 месеци. Успут, италијански извоз у Кину утростручен је у последњих годину дана, известио је јуче „Блумберг”.

Да ли ће европски партнери САД и Јапан прихватити визију Вашингтона о јединственом фронту у санкционисању Русије, још је неизвесно. Крајем априла амерички савезници у Г7 пружили су отпор таквом постројавању, наводећи стрепњу од могућег погоршања односа с појединим „трећим земљама”, наводи „Евроактив”.

Иде ли Г7 ипак у правцу Г1, биће јасније крајем предстојећег викенда.