Ко хоће да руши власт по украјинском моделу

Ванредни парламентарни избори најављени до септембра могли би да спусте политичке тензије и да доведу до приближавања два оштро подељена, не само политичка, пола у држави и друштву. Оштру реторику власти и опозиције, у којој се не штеде узајамне оптужбе и дисквалификација политичких противника, уместо гласова разума почеле су да „обогаћују” сулуде идеје о оружаном преврату са стотинама убијених на улицама Београда, попут револуције „Мајдан” 2014. у Кијеву. Оправдан страх и незадовољство грађана због погибије 18 људи, углавном деце и младих, у два масакра прелили су се на улице неколико градова. Србија је запљуснута цунамијем лажи где обичан човек тешко може да схвати шта је заиста истина. Без обзира на непремостиве политичке разлике, народ не жели да види хаос на улицама који би довео до још веће нестабилности. Зато је недавна најава избора најбољи начин да се изађе из политичке кризе.

Упркос жељама појединих политичких, али и безбедносних кругова из неких држава Европе, Србија неће бити уређена по жељама одређених кругова на Западу којима смета независна политика Београда. Од организатора протеста у Београду и Новом Саду чули су се захтеви за смену министара, распуштање РЕМ-а и одузимање националних фреквенција неким телевизијама. Бивши председник Србије и лидер Социјалдемократске странке Борис Тадић изнео је још један доказ да су протести у Београду у ствари политички. На „Твитеру” је написао да је потребно „изоштравање” захтева међу којима је први оставка Вучића, друга – рута кретања протеста.

У дану када је за крај ове недеље најављена седница Скупштине Србије на којој ће бити говора о свему што се недавно догодило, Украјинка Ирина Сјеидханова, која се представља као новинарка и блогерка, и активна је на Твитеру”, на овој друштвеној мрежи позвала је грађане Србије да насилно свргну власт, као што су то Украјинци урадили на Мајдану. „Ако стварно хоћете да скинете своју владу, која вам не одговара, ви знате шта мора да се уради. Да, биће погинулих, можда чак и више од стотине, као у Кијеву 2014. Али слобода никада није бесплатна. Срећно свима ко жели промене за лепу Србију”, написала је она. Када јој је скренута пажња да позива на насиље, она је рекла да ће они који су то тако схватили заувек живети под диктатуром. „Имали сте пре пар година протесте. Имали и Белоруси 2020. Јел’ је циљ постигнут? Мајстори сте само друге да судите. Али смо једини ко је успео”, написала је она.

А колико су се Украјинци усрећили са Мајданом који је праћен страшним насиљем и смрћу неколико стотина људи зарад политичких интереса неких кругова на Западу? И који је био увод у најкрвавији сукоб после Другог светског рата у Европи. То је било место где је, уз отворену подршку САД и ЕУ, као и политичког Запада у целини, власт у Кијеву демократски изабраног председника Виктора Јануковича смењена на улици, без избора и уз много крви. Недуго потом укинута су основна људска права Русима, попут права на језик и информисање из руских медија. Ескалирало је у Одеси када је побеснела руља уз подршку нацистичког Десног сектора живе спалила више десетина људи руске националности. Касније је Кијев повео војну операцију где је неселективно гађао махом цивилне циљеве у источном делу земље, убивши на стотине деце. Све ово касније је довело до војне интервенције Русије која и даље траје. Жртве овог рата данас се мере стотинама хиљада.

Ово није први пут да неко из иностранства призива сценарио „Мајдана” у Србији. Тако је амерички аналитичар и албански лобиста Јанош Бугајски отворено призивао овај сценарио пре последњих избора. „У Србији је потребно извести нови ’Мајдан’, крваву револуцију којом би се власт отела од политичара који имају добре односе са Русијом. Уколико Александар Вучић не изгуби предстојеће изборе, Срби морају да ураде исто оно што су Украјинци учинили 2014”, рекао је Бугајски, познат по тврдим ставовима према Србији још из деведесетих година.

Одговарајући тада на ове претње, којима се из неких кругова у САД сугерише да део опозиције на силу преузме власт, председник Србије Александар Вучић одбацио је сваку могућност да до тога дође. „То да ћете на силу да преузимате власт, било ко... То је моја порука и онима који призивају Мајдан у Београду, па да их питам само какву су то срећу донели било коме у свету? Јесу ли људи на Мајдану срећни? А шта смо то себи добро урадили кад су нам странци постављали председнике и потпредседнике влада у једном београдском ресторану? А шта смо ту себи донели, осим што смо закатанчили све фабрике, имали 400.000 нових незапослених? Осим што смо себе понижавали и агресију називали интервенцијом, што се нисмо никада сетили Јасеновца и ’Олује’, што се ниједне српске жртве нисмо сетили? За хероје са Кошара нисмо ни знали да постоје, а камоли да им дамо улицу. Ако Срби хоће, увек то може, али пре тога морате да победите на изборима, не на силу. То на силу не може”, истакао је председник.

Зашто се поново спомиње Мајдан? Да ли због тога да би се обесмислили избори? То што се најављује није нимало безазлено и тако нешто се не говори случајно. Да ли је главни циљ да се доведе власт који би не само увела санкције Русији, већ и послала наоружање Украјини, напустила војну неутралност и постала држава са ограниченим суверенитетом? И која, на крају крајева, не би одбила ниједан захтев који се тиче Косова и Метохије?

Зоран Милосављевић, из Института за политичке студије, каже за наш лист да је Мајдан коришћен као средство за остваривање политичких циљева који другачије легитимним путевима нису у могућности да то ураде. Наводи да демократија има и своју другу страну која се тајно користи за изборе уколико није могуће да се на други начин остваре ти циљеви. „То је демократија великих сила које интересне циљеве покушавају да постигну по сваку цену, дакле имају и скривена дипломатска оружја. Није све легитимна демократија којом се велике силе служе, јер се често води тајна дипломатија и показало се у пракси нажалост да је она права и најделотворнија и у том контексту повезујем Мајдан и његове последице. То је коришћено широм света и није ништа ново”, наводи Милосављевић.

Управо они који су деценијама критиковали Брежневљеву доктрину ограниченог суверенитета, одавно сматрају да је потпуно легитимно и отворено причати где и како треба да се десе те „демократске револуције”. Они су, тобоже, власници некаквог светог знања о томе шта је демократско, а шта не. По тој аналогији, Београд нема право да одлучује о сопственој судбини уколико се то коси са интересима НАТО-а. Да би то остварили дозвољен је државни удар, уколико то одговара њиховим интересима, што ће онда бити прекрштено у „догађање народа”. Државних удара под еуфемизмом „обојених револуција” било је доста у источној Европи, Средњој Азији и на Блиском истоку и сваки од тих догађаја био је надограђен наративом о легитимности тих догађаја.

Да ли би најављени ванредни парламентарни избори у септембру могли да спусте тензије у друштву? Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да је то веома добра одлука председника Вучића. Ипак, за „Политику” каже да ако неко хоће да копира Мајдан у Србији њега ни позив на изборе не може да спречи у томе. Подсећа да је то била једна сулуда акција у Украјини која је подразумевала људске жртве и политичке заплете и расплете који су завршили инсталирањем једног режима који је више одговарао онима који су га поставили и није био производ воље украјинског народа.

„Не бих волео да правимо паралелу са Украјином, мада сам сигуран да је у Србији доста њих који прижељкују такав сценарио. Наше безбедносне службе треба да искључе такав сценарио, а што се тиче политичких актера сви ћемо сачекати 27. мај када је Скупштина СНС-а и када ће бити донета дефинитивна одлука о изборима. Сви они који потајно прижељкују Мајдан боље би било да припремају своје кадрове и партијске организације за нове изборе”, каже Станковић. Додаје да у последњих 30 година у Србији не пада власт без воље народа без обзира на то да ли је улица неки катализатор или носилац промена. Сваки пут када се мењала власт, то се радило на изборима, вољом грађана.

„Политичка мањина уз помоћ насиља и улице у Србији неће доћи на власт и они који прижељкују Мајдан и који се баве фото-шопом да би подигли број учесника демонстрација и који инструментализују људску трагедију за своју политичку промоцију и поткопавање државе треба да знају да се власт добија и губи на изборима. Вучићева власт нема проблема да призна резултате избора и то се може видети из биографије Вучића да је признавао резултате избора и као радикал и као напредњак. Нема говора да би било ко стварао предуслове за неки радикални облик грађанске непослушности или побуну. Ко победи на изборима биће на власти”, закључује Дејан Вук Станковић.  Антрфиле

Јованов: Други да страдају, а они да владају

Миленко Јованов, председник посланичког клуба Српске напредне странке у Скупштини Србије, каже за „Политику” да ће о овој теми говорити и на предстојећој седници парламента. „Рекао сам да ме занима ко ће од ових опозиционих главешина да се нађе у тих 100? Ко ће да поведе своју децу и породицу да се нађе у тих 100 и страда? Па нико. Они себи нису наменили да страдају, него да владају. Зато су спремни да туђу децу сместе у гробове, како би себи обезбедили фотеље”, истиче Миленко Јованов.Антрфиле

Украјинска амбасада: народ платио високу цену

Револуција достојанства у Украјини се последњих година редовно помиње у политичком и информативном простору Србије и неретко јој се даје негативан смисао. Ни ова година није изузетак, пошто је украјински Мајдан поново помињан у негативном светлу, наводи се у јучерашњем саопштењу амбасаде Украјине. „Имамо част да подсетимо да оно што се понекад покушава у негативном контексту представити као ’украјински сценарио’ у ствари представља борбу украјинског народа за своја права против корумпиране и тоталитарне власти. Ово је европски избор већине Украјинаца, за шта смо платили и плаћамо високу цену. Свака оцена овог избора, позитивна или негативна, искључиво је ствар украјинског народа”, наводи амбасада. Наводе да су „управо захваљујући Мајдану, који се догодио у Украјини, одсечени пипци руског тоталитарног система, који жели да допре до Европе” и да „украјински народ данас плаћа високу цену не само за своју слободу, већ и за европску будућност Србије и њене деце”.Антрфиле

Бакић: Не може на изборима, јуриће их по улицама

Последњих година озбиљне претње према политичким неистомишљеницима износи професор Филозофског факултета у Београду Јово Бакић који је у недељу констатовао да опозиција не може да победи Вучића на изборима и зато ће их јурити по улицама. „Они не могу да изгубе на изборима, зато ће морати да се јуре по улицама. Пливаће и по Сави и Дунаву, неко ће прсно, неко леђно, како ко зна. Мораће да беже”, рекао је Бакић у емисији „Утисак недеље”.