Курти убија дијалог док Брисел аминује

Два корака уназад, један напред. Тако је дијалог Београда и Приштине окарактерисао један бриселски дипломата. Главни камен спотицања јесте политика премијера привремених приштинских институција Албина Куртија који у дијалогу, али и на терену, чини све да обесмисли разговор две стране. Да је ситуација у дијалогу далеко од добре на дипломатски начин је објаснио и специјални изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак који је после састанка у Бриселу у понедељак поручио „да ће се дискусије наставити”.

Дијалог Београда и Приштине је у блокади, као и сваки пут када би косовски Албанци требало да учине макар и један корак напред у одступању од максималистичких захтева. Стратегија Приштине се своди на то да не дају ништа и да чекају Запад да снажније притисне Београд. На основу тога се може закључити да ће бити тешко одблокирати процес у условима у којима земље Квинте немају намеру да заиста притисну Приштину да испуни бар оно на шта се обавезала.

Председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун оценио је да понашање преговарача Приштине у Бриселу Бесника Бислимија, који је у једном тренутку питао шта је то уопште Заједница српских општина, није само његова провокација, већ пре договорена политика и план како да се дијалог Београда и Приштине обесмисли. „То је исмевање друге стране и читавог процеса и личи на план за који Приштина има подршку неких земаља Квинте. Курти минира дијалог и уводи га у стање клиничке смрти, где сваког тренутка можете да изађете из тог стања, али и да се дугорочно задржите у њему”, рекао је Дрецун.

Оценио је да је очигледно да Приштина жели да избегне формирање Заједнице српских општина, а да не буде оптужена за то. „Овде имамо с једне стране покушај да се избегне формирање ЗСО у складу са споразумима из 2013. и 2015. године и да се у политичку игру уведе сасвим нова прича, а то је да Приштина дефинише како ће изгледати ЗСО и да нас натерају да поново уђемо у преговоре о самој суштини о томе како ће ЗСО изгледати, које ће јој бити надлежности ”, рекао је Дрецун. Навео је да се од директорке Америчке агенције за међународни развој Саманте Пауер могло чути да је њихов став да ЗСО не сме да има извршне надлежности и запитао зашто смо онда и преговарали.

Према његовим речима, овакво понашање Приштине у дијалогу није нимало случајно, већ је планирано у сарадњи са неким западним државама. „У супротном не би се тек тако незванично говорило у дипломатским круговима да се припрема предлог европских посредника о томе да у једном тренутку скупе стручњаке са наше стране и са стране Приштине и да их затворе у неку вилу. Рим се понудио да буде домаћин тога скупа и да они тамо преговарају о ЗСО. Преговарали би све док се не договоре, а онда би се организовала донаторска конференција, рецимо у јулу, где би се прикупила нека средства, али би се примена одложила до тренутка када се постигне споразум у складу са ЕУ предлогом”, навео је Дрецун за ТВ Пинк.

Оценио је да зато мисли да Приштина иде овим путем да обесмисли дијалог и покаже како је немогуће постићи договор око ЗСО, а онда се ЕУ појављује са спасоносним предлогом. Говорећи о ступању на дужност новоизабраних градоначелника у четири општине на северу Космета, што је планирано за петак, рекао је да Американци врше притисак на Тачијеву странку да одустане од тога да њена два градоначелника положе заклетву, како би се извршио притисак на Куртија.

А Бодо Вебер, експерт за Балкан и виши сарадник Савета за политику демократизације у Берлину, сматра да ће Београд и Приштина тешко да спроведу договор постигнут у Бриселу због тренутне ситуације у четири општине на северу са српском већином. Сматра да је ЕУ направила грешку када је постигла споразум између Београда и Приштине раније ове године након што су косовски Срба на северу поднели оставке на положаје у косовским институцијама у новембру прошле године и још нема плана за повратак у њих. „Уколико се ово питање не реши, мислим да нећемо видети примену основног споразума, а то видимо не само из Бриселског споразума, већ и из споразума о имплементационом анексу у Охриду”, рекао је Вебер за Радио слободна Европа.

А шта раде косовски Албанци? Они дефинитивно нису спремни на испуњење било какве одредбе којом би била формирана ЗСО са извршним овлашћењима, онако како је то предвиђено и договорено. За то имају апсолутну подршку Запада. Немци су већ годинама најотворенији подржаваоци Куртија, док Британци традиционално играју двоструку игру. С једне стране, наводно јавно притискају Куртија, а суштински чине све да он успе у својим намерама и да се Срби и Београд натерају уза зид. Администрација ЕУ служи да све увије у „обланду европских вредности”.

Почетком ове године су амбасадори Квинте претили Београду и Приштини санкцијама и изолацијом уколико не буду конструктивни и не прихвате прво Бриселски, па Охридски споразум. Где су сад те санкције и та изолација? Нигде, јер да се придржавају слова споразума и онога шта су говорили, Курти би одавно био под санкцијама, а не би Космет био на прагу уласка у Савет Европе. Сада је и више него јасно да је проблем у томе што је ЕУ било потребно да се постигне какав-такав договор. То су, уосталом, и сами рекли. Ђузеп Борељ, високи представник Уније за спољну политику, казао је да су они имали много амбициознију замисао, али да су због противљења страна морали да буду, како је рекао, креативни.

Због тога су споразум толико разводнили да су многе формулације двосмислене. Београд и Приштина су схватили да се од њих једино тражи да покажу конструктивност и да начелно прихвате споразум, а да ће интересовање ЕУ потом да јењава, па ће се све вратити на старо. Очигледно је да се улога ЕУ своди на „доброг” полицајца, који наводно контролише ситуацију на западном Балкану. Али нема снаге, а ни воље да се проблем коначно реши.

„Уколико САД, које сада пасивно надгледају симулацију разговора, не узму озбиљније овај проблем у своју надлежност све је извесније да ћемо и о Охридском споразуму говорити као и о Бриселском и Вашингтонском споразуму. Уосталом, ако нечега имамо у процесу дијалога Београда и Приштине, то је инфлација споразума и чињеница је да Берлин и Брисел инсистирају на новим документима из разлога да би покушали да сакрију своје досадашње неуспехе и чињеницу да је једино вредно у тим споразумима квалитетан папир на коме су написани. Мислим да ће и Охридски споразум од септембра почети да бледи у сећању и сумњам да ће се ико озбиљан на њега много враћати”, закључује западни дипломата који није хтео да га именујемо.

Миливојевић: Наметање поновних преговора о ЗСО

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да је очигледно да смо дошли у ситуацију када је питање наставка дијалога отворено и за „Политику” наводи да је јасно да Приштина нема намеру да мења став и да Курти остаје на својој стратегији, не само игнорисања и потпуне примене Бриселског споразума, већ и у реализацији своје стратегије са постављањем својих градоначелника. „Главни његов циљ је узајамно признање и од тога не одустаје. Нема назнака да су САД и ЕУ спремне да на њега одлучујуће утичу, јер то што вербално раде не производи никаква дејства. Штавише, Курти за реализацију својих циљева има неку врсту и њихове подршке. Мислим да је реч о два циља – да се Србији наметне да се разговара о Охридском споразуму као нечему што је дефинитивно прихваћено, и о његовој реализацији, а да се питање ЗСО третира кроз тај споразум кроз тачку седам и да се до краја године иде ка решењу по тој основи. Други циљ је да се на терену промени фактичко стање”, истиче Зоран Миливојевић.

Додаје да се до тога долази са постављањем градоначелника и формирањем локалне власти само са албанским одборницима. С тим се локални Срби неће сложити и они су одлучни да истрају у својим захтевима да се прво формира ЗСО, па тек после тога да се разговара о другим стварима. „Индикативно је да после састанка две стране у понедељак Лајчак не говори о ЗСО, већ искључиво о имплементацији Охридског споразума, што значи да је циљ да се до лета то наметне, и да се образовање Заједнице разводни, да се Србији наметне да то буде предмет дијалога две стране и о томе да се разговара као о нечему што није договорено. Све је то апсолутно неприхватљиво за Србију”, закључује Зоран Миливојевић.