Почињу преговори око усклађивања новог минималца

Социјално-економски савет (СЕС) Србије прихватио је заједничку иницијативу два репрезентативна синдиката – УГС „Независност” и Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) – за почетак преговора око утврђивања нове минималне цене рада. Први састанак преговарачких тимова, како потврђују у „Независности”, биће одржан у Палати Србија 19. маја. На претходној седници СЕС-а, представници синдиката покренули су иницијативу да, због промене елемената по основу којих је утврђена минимална цена рада за 2023. годину, почну нови преговори за утврђивање новог минималца. У СССС очекују да ће корекција бити на снази од јула и да ће он бити повећан за 4.000 динара.

Према Закону о раду постоји могућност да се помера висина цене рада и неколико пута годишње уколико дође до поремећаја у привреди. Како оцењује Зоран Михајловић, из Савеза самосталних синдиката Србије, с обзиром на велику инфлацију, то би требало да буде учињено, иако су минималне зараде за ову годину већ увећане.

– Очекујемо да ће бити померања висине минималца, јер је инфлација девалвирала прошлогодишњу корекцију минималне плате. Верујемо да ће минимална цена рада бити повећана за око 10 одсто, дакле за неких 4.000 динара, и да ће износити око 44.000. То би могло да важи већ од 1. јула, остаје само да се с тиме сагласи и Министарство финансија. Зато и почињу преговори – открива Михајловић. Подсећа на пример Француске у којој је минималац померен чак три пута у току једне године.

– Ми смо и 2022. када је донета ова цена били против тога да она буде овако ниска, јер смо видели да је инфлација која је у том тренутку била неких 14 одсто већ појела повећање – напомиње Михајловић.

Из УГС „Независност” наглашавају да ће извршни одбор овог синдиката, пре почетка преговора, усвојити своју преговарачку позицију која ће поћи од става да минимална зарада на месечном нивоу не може бити нижа од износа минималне потрошачке корпе.

– Довољни разлози да се питање новог износа минималца што пре стави на дневни ред су промене потреба запослених, изражене кроз вредности минималне потрошачке корпе, кретање стопе незапослености на тржишту рада, стопе БДП-а, кретање потрошачких цена, продуктивности и просечне зараде у Србији. Сходно томе, повећање од 14,3 одсто које је утврдила влада у септембру прошле године није довољно – сматрају у УГС „Независност”.

Минималну зараду у износу од 40.000 динара иначе прима око 400.000 радника у Србији. У тренутку када је донета одлука о минималној цени рада за 2022. потрошачка корпа износила је 47.000 динара, а према последњим расположивим статистичким подацима, она је прешла 51.000, док је просечна потрошачка корпа око 91.000 динара.