Расте ниво Саве у нашој земљи због поплава у региону

Републички хидрометеоролошки завод објавио је на свом сајту да ће водостај Саве код Шапца 19. маја прећи границу редовне одбране од поплава. То је, како за „Политику” објашњава климатолог Владимир Ђурђевић, професор на Физичком факултету у Београду, прво упозорење на могуће драстично повећање нивоа ове реке због поплава које су последњих дана изазвале огромне проблеме у Хрватској и Босни и Херцеговини.

„Питање је како ће се кретати поплавни талас, јер све што сте даље од локације где је била поплава, мање ћете осетити последице. Колико ће порасти ниво Саве у нашој земљи зависи од времена у Хрватској, где се нажалост и данас и сутра очекује велика количина падавина, што значи да ће доћи до повећања водостаја тамошњих река”, објашњава Ђурђевић, подсећајући да ће хидролошке прогнозе у наредним данима код нас диктирати мере заштите од поплава.

И у Србији овај мај памтићемо по сталним кишама и хладнијем времену од оног на које смо навикли претходних година у овом месецу. Међутим, гледајући дугорочне климатске вредности, он је по њима – просечан.

„Неколико година уназад у мају смо имали температуре изнад просека и зато нам се сада чини да је ове године хладно и превише кишовито. А то што је претходних година мај био топлији последица је климатских промена. Ако поредимо мај 2023. са оним од пре две и више деценија, међутим, приметићемо да је температура сада виша него што је била у том периоду”, објашњава наш саговорник, додајући да то такође указује на климатске промене.

Ђурђевић подсећа да промене у клими не значе да ћемо у сваком месецу бележити температуре изнад просека, јер ће бити и периода који су по топлоти просечни, али значе да нас очекује више топлијих месеци него ранијих година.

Свакодневна киша подсетила је многе на мај 2014. године када се Србија суочила са незапамћеним поплавама изазваним обилним вишедневним падавинама.

„Упоређујући овај мај са оним од пре девет година уочавамо сличност у томе што је један од узрока катастрофалних поплава 2014. било предуго задржавање циклона изнад наше области, а он је изазвао драстичне падавине. Нешто слично се сада дешава изнад Хрватске и Босне и Херцеговине, где су дневне акумулације падавина последњих дана изузетно високе”, напомиње Ђурђевић.

Он објашњава да циклони који доносе падавине путују са запада на исток, али и да је њихово путовање условљено и односом температуре у поларним и екваторијалним областима.

„Због климатских промена поларне области се данас брже загревају од оних око екватора у односу на период од пре 50 или сто година, изазивајући задржавање циклона изнад одређених области. У будућности због интензивнијих промена у клими можемо да очекујемо чешћа успоравања глобалних циркулативних система између запада и истока. То значи да ће се циклони дуже задржавати над одређеним подручјима изазивајући вишедневне падавине. Сада је погођена источна Европа, а видљива је и опасност да се тако нешто понови и код нас”, каже Ђурђевић.