Могу ли топлане убудуће да греју дуже

Иако је грејна сезона бар што се тиче топлана законски завршена, зима за оне који су у становима поред хладних радијатора још траје. Уместо млаких радијатора ујутру и увече како је то било до 1. маја, највећи број домаћинстава од тада укључује климе, грејалице, или ТА пећи јер им је у становима и кућама хладно.

Читаоци који се последњих дана јављају редакцији љути што су у хладним домовима, а целе године плаћају грејање топланама, свесни су да ће сада морати више да плате и за утрошену струју и питају има ли решења за наредне зиме које све дуже трају. Нижа спољна температура у мају управо је разлог додатне потрошње електричне енергије коју бележи и „Електродистрибуција”.

Упитани да ли се повећала потрошња струје из ЕД за „Политику” одговарају да је 12. маја у конзуму „Електродистрибуције Србије” забележен проток струје на нивоу земље од око 74,33 милиона киловат-сати, што је било за 9,87 одсто више у односу на исти датум прошле године. Сутрадан је забележен проток струје од око 69,7 милиона киловат-часова, што је за један проценат више у односу на 2022, док је у недељу потрошња била већа за 3,72 одсто.

Напомињу да приликом оцене података о потрошњи, треба узети у обзир разлику у температури и друге факторе који утичу на утрошак електричне енергије у односу на исти период прошле године.

Дејан Стојановић, директор Удружења топлана Србије, каже да је решење ових проблема да се грејање наплаћује према потрошњи, а не по квадрату и онда не би било расправе око тога да ли топлане испоручују довољно топлотне енергије, као и зашто грађани морају да седе у хладним становима кад грејање плаћају целе године.

Подсећа и да се због промене климе још пре извесног времена предлагало да уколико је температура ниска грејна сезона треба да почне и пре 15. септембра и да уместо до 15. априла траје до 10. маја.

– Тај предлог је Удружење топлана послало локалним самоуправама јер су топлане у њиховој надлежности, али није било одговора нити жеље да се то и примени. Да би се то реализовало била је потребна посебна сагласност локала, али за сада све остаје по старом – наводи Стојановић.

Наглашава да је проблем у померању рокова за почетак и крај грејне сезоне то што је потребно време за ремонт свих топлана. То не може да се уради преко ноћи, а свако продужење грејања аутоматски би смањило рокове да се овај важан посао заврши на време и топлане буду спремне за наредну зиму.

Иначе, питање плаћања по утрошку је стара прича. Неки су се покајали што су с грејања по квадрату прешли на овај други начин, неки нису успели из техничких разлога да остваре грејање по утрошку, а неки су и одјављивали грејање преко топлана јер нису хтели да плаћају услугу коју не могу да користе када им треба. Предуслов за овакав начин наплате у свакој згради је уградња терморегулационих вентила и уређаја за регистровање појединачне потрошње на сваки радијатор. Уградња ове опреме као и расподела утрошене енергије сваког стана не раде топлане, а за све је потребна сагласност скупштине станара.