Пад инфлације у другом делу године

Народна банка Србије (НБС) очекује знатан пад инфлације у другом делу године, а према садашњим економским кретањима неће бити разлога за додатним повећањем референтне камате с нивоа од шест одсто. Наиме и са тим нивоом могуће је обуздати инфлацију, саопштили су јуче челни људи централне банке на представљању извештаја о инфлацији.

Вицегувернер Жељко Јовић рекао је да податак о априлској међугодишњој инфлацији од 15,1 проценат потврђује да је кулминација инфлације иза нас и да претходно предузете мере монетарне политике дају резултате.

„Иза нас је врхунац не само укупне већ и базне инфлације. На то да наше мере дају резултате указује и стабилизација инфлационих очекивања за годину дана унапред, као и задржавање средњорочних инфлационих очекивања финансијског сектора у границама циља. У наредним месецима инфлација ће наставити да опада, при чему би требало да се крајем ове године нађе на двоструко нижем нивоу него што је била током првог тромесечја. Повратак у границе циља од три, плус, минус 1,5 одсто и даље очекујемо средином 2024”, рекао је Јовић.

НБС је, разумљиво, у пројекцију раста инфлације до краја године уградила и актуелно мајско поскупљење струје и гаса. Према њиховим прорачунима директан допринос мајском расту цена ова два производа износиће 0,45 одсто, а у истом проценту ће износити и индиректан допринос. За сада у централној банци не виде да произвођачи због тога повећавају цене, а то објашњавају тиме што су поскупљења енергената раније била најављена и већ су укалкулисана. Према прогнози НБС инфлација ће у јуну пасти на 14 одсто међугодишње, а базна на 11 процената, што значи да ће поскупљења успорити.

Упркос нешто слабијем резултату у првом тромесечју од 0,7 одсто, пројектовану стопу раста бруто домаћег производа за ову годину од два до три процента НБС није мењала. У другом делу године очекује се повећање привредног раста. Разлог су пре свега спољнотрговинска кретања која надмашују сва очекивања и наставак високог прилива страних директних инвестиција. Сада НБС планира позитиван допринос нето извоза, као и позитиван допринос приватних инвестиција, што раније.

Ризик по раст инфлације и повећање БДП-а је пољопривреда која је имала пад у претходне две године због суше.

Услед снажног поправљања салда робне размене и повећања суфицита у размени услуга, укупна платнобилансна кретања од почетка ове године знатно су повољнија од очекиваних. Дефицит текућег рачуна, који је сезонски уобичајено највиши у првом тромесечју, од јануара до марта износио је свега 0,7 одсто БДП-а. Смањењу дефицита текућег рачуна допринео је нижи увоз енергената, пре свега гаса, али и наставак раста извоза робе и услуга по високим стопама захваљујући ефектима инвестиција из претходног периода и опоравку производње у сектору енергетике.

„Поред рекордног прилива страних директних инвестиција од близу седам одсто БДП-а годишње, који се наставља и 2023, најважнији показатељи наше отпорности су и висок и производно распрострањен раст извоза робе и услуга, који је упркос смањеној спољној тражњи 2022. достигао 38 милијарди евра, а који би ове године требало да премаши 42 милијарде евра. Отпорност је потврђена и тиме што је обезбеђена одрживост јавних финансија, као и рекордан ниво девизних резерви од 21,6 милијарди евра у априлу” навео је Јовић.

Кредитна активност банака успорила је на 3,7 одсто међугодишње, а успоравање је делом и последица доспећа кредита из гарантне шеме.

Проблематични зајмови чине само три процента свих кредита на крају марта што указује на то да се истовремено очување ценовне и финансијске стабилности не доводи у питање.