Сезонски радници сада највише имају посла око брања воћа

Грчка вапи за радницима, потребно јој је 300.000 сезонаца. Хрватској треба њих око 60.000. Због мањка радне снаге, Црногорци чак уводе категорију сталног сезонског радника. То се све одражава и на Србију, која ионако кубури са радном снагом. Да би задржали постојећи, а пре свега искусни кадар, послодавци из сектора угоститељства принуђени су да се боре за кандидате за посао, нудећи им боље услове рада и веће зараде, приближне онима које радници могу да остваре у суседним земљама.

Примера ради, плате конобара на приморју крећу се око 1.500 евра месечно. Из „Инфостуда” наглашавају да се хотелијерство и угоститељство све више посматрају као послови за сезонски вид зараде, али за њима не заостају ни послови у грађевинарству и пољопривреди. Тренутно, сезонци највише имају посла око брања воћа, али и у хотелијерству и грађевинарству. Највећи број радника добија посао на неколико недеља, најчешће због брања воћа, у просеку радећи за дневницу од 3.000 до 6.000 динара, уз обезбеђен смештај и оброке, али често без било каквог уговора о раду. Тако остају и без радних права, а дневнице зарађују код газда пољопривредних имања које инспектори рада готово да и не обилазе.

Они који имају више среће, највише су ангажовани у кол-центрима, на лепљењу декларација и паковању у магацинима, у административним делатностима, али такве послове најчешће прихватају млади. У омладинским задругама откривају да су сатнице у просеку око 250 динара, у зависности од дужине радног дана и врсте посла.

Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима. Број пријављених сезонских радника се повећава из године у годину, у просеку их је око 35.000 годишње. Портал за евиденцију www.sezonskiradnici.gov.rs највише користе послодавци из Војводине и централне Србије.

Из Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) наводе да је посредством електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у Србији до сада пријављено око 75.336 сезонаца. Предности увођења е-система су бројни. Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор, јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца). Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, подсећају у НАЛЕД-у, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе.

Резултати софтвера

688 послодаваца (од тога 234 физичка лица)

75.336 пријављених сезонских радника

4.239.202 ангажовања

338.033.967 динара обрачунатих пореза

946.486.630 динара обрачунатих доприноса

*Извор НАЛЕД, подаци закључно са мајем 2023.