Пекинг све блискији са бившим совјетским републикама

Вероватно не случајно, Пекинг је решио да убрзано ојача везе с геостратешки све важнијим регионом Централне Азије у тренутку кад лидери индустријски најразвијенијих земаља света пакују кофере за самит Г7 у Хирошими, на којем би требало да демонстрирају јединство против Кине и Русије.

Председник Си Ђинпинг угостиће данас лидере Казахстана, Киргизије, Таџикистана, Туркменистана и Узбекистана у Сиjану у северозападној провинцији Шанси. Биће то први заједнички састанак Сија са шефовима држава Централне Азије у формату 5+1 откако је Кина пре више од три деценије успоставила дипломатске односе са земљама овог региона.

Пекинг је саопштио да ће самит бити „прекретница у историји” Кине и Централне Азије. Портпарол кинеског Министарства спољних послова Ванг Венбин најављује да ће шесторица лидера потписати важне политичке документе, а самит ће отворити нову еру сарадње између две стране.

Како поручују из Министарства спољних послова, Си ће одржати главни говор на самиту на којем ће изложити принципе на којима треба изградити просперитетну заједницу Кине и Централне Азије и најавити више прагматичних мера и акција. Очекује се да ће на скупу у Сијану Пекинг покренути нове иницијативе за успостављање безвизног режима с преосталим земљама Централне Азије. Тренутно само Казахстан и Узбекистан имају такве споразуме с Кином, док Киргизија још преговара о условима за слободан прелазак границе.

Пекинг већ дуго Централну Азију, у којој Русија заокупљена ратом у Украјини и санкцијама полако губи упориште, види као кључни регион за трговинску експанзију, енергетску сигурност, али и као гаранцију за стабилност у покрајини Синђанг, у којој живи муслиманска мањина Ујгури. Да Кина хоће ближе везе с овим земљама постало је јасно кад је Си Ђинпинг у септембру прошле године, на свом првом путовању у иностранство откако је избила пандемија ковида 19, посетио Казахстан и Узбекистан.

Као други највећи светски потрошач енергије, Кина је уложила милијарде долара у Централну Азију да би олакшала приступ резервама природног гаса у региону.

Према подацима министарства трговине у Пекингу, кинеске директне инвестиције у ових пет земаља премашиле су до краја марта ове године 15 милијарди долара. Откако је Си покренуо глобалну инфраструктурну иницијативу „Појас и пут” трговина између Кине и пет централноазијских земаља почела је убрзано да расте. Прошле године је достигла 70,2 милијарди долара, што је повећање од 40 одсто у односу на 2021.

До сада је сарадња Кине са земљама Централне Азије била на билатералном нивоу или у оквиру мултилатералних платформи као што је Шангајска организација за сарадњу. Успостављањем оваквог формата 5+1 Пекинг јасно хоће да стави до знања колико значаја придаје односима с овим земљама.

Реч је о региону у којем је Русија доскора имала јак безбедносни и економски утицај. Прошле године руски падобранци су послати у Казахстан под окриљем Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ) да сузбију протесте изазване порастом цена гаса.

Иако пет земаља Централне Азије није критиковало руску војну интервенцију у Украјини и уздржало се од гласања у Генералној скупштини УН, оне нису ни дале експлицитну подршку акцијама Москве. Али све јаче западне санкције против руске економије изазивају сумње да ли Русија може и даље да задржи контролу над регионом који је пре распада био у саставу Совјетског Савеза.

У чланку објављеном у „Пацифик џорналу” Министарства природних ресурса, Ванг Ђен, директор Института за међународне односе при Шангајској академији друштвених наука, пише да је Централна Азија кључна за безбедност северозападне Кине, а да је рат у Украјини утицао на регионалну стабилност.

Ванг истиче да земље Централне Азије покушавају да одрже „дипломатску дистанцу” од Русије, а неке предузимају кораке да смање утицај Москве док истовремено западне земље, а посебно САД, појачавају напоре да прошире свој утицај у овом делу света.

Посматрачи зато кажу да ће напори Кине да ојача везе са земљама Централне Азије наићи на оштар отпор САД, које су такође појачале ангажман у овом делу света.

Поготово откако је шеф Стејт департмента Ентони Блинкен на скупу америчке дипломатске платформе (Ц5+1) у Астани у фебруару поручио да је руска инвазија на Украјину пред САД и Централну Азију поставила заједничке изазове.