Вештачка интелигенција као претња радним местима

„Хоћу ли изгубити посао?” – прва је помисао запослених када се спомене утицај вештачке интелигенције на тржишту рада. Када се на то дода и скорашња вест да би због аутоматизације широм Европе и САД око 300 милиона радних места могло да буде изгубљено, сумње постају још јаче. Експерти су дошли до закључка да су неке професије угрожене, типа графички дизајнери, касири, разни оператори, али не и послови који захтевају софистициране међуљудске однос и спретност, а то су медицинске сестре, пословни саветници, истраживачки новинари, електричари, водоинсталатери, заваривачи... Ипак, додају да ће нека занимања нестати због вештачке интелигенција, али и да ће се због ње небројено пута више појавити нови послови које ће обављати људи.

Да ли и у Србији аутоматизација процеса и употреба вештачке интелигенције може да доведе до смањења броја радних места у неким секторима привреде?

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, подсећа да се још пре 20 година причало о томе како ће аутоматизација потпуно заменити човека и како ће нестати поједина радна места, што се на крају није догодило.

– Привреда је жив организам који се стално мења. Код свих тих промена потребан је људски фактор. Јер, да бисте сада почели да производите неки део за аутомобил или авио-индустрију, ти аутоматизовани делови који то раде морају стално да се прилагођавају и усклађују једни с другима. За разлику од машине, човек се брже прилагођава, а и мање је потребно улагати у њега, него у неке савремене робот-машине које рецимо праве аутомобилске и авио-делове – наводи Рајић. Додаје да је у причи да је вештачка интелигенција претња радним местима превише сензационализма.

– Будимо реални, већина тих система, колико год они били добри у замени оперативних послова људи, мора да се одржава да би функционисали. Свака компанија која буде користила те нове технологије мораће и да плаћа одржавање тих система, али и нека права за оне које су направили те програме вештачке интелигенције. То све није јефтино и не знам колико би им било исплативо да замене човека машином, чак и на позицијама где је то могуће – објашњава он.

Чињеница је да је дигитална трансформација неминовна, све више постаје део наше свакодневице, а њен утицај биће знатан и када је реч о будућности рада у Србији.

Бранка Анђелковић, кооснивачица и програмска директорка Центра за истраживање јавних политика, подсећа да ће аутоматизација процеса и употреба вештачке интелигенције довести до смањења броја радних места у неким секторима, док у другим може повећати продуктивност и створити нова радна места.

– Тако ИТ сектор може да искористи напредне алгоритме и софтвер за аутоматизацију процеса и смањење људске интеракције, док производни сектор може да примени роботику и друге аутоматизоване системе за ефикаснију производњу и повећање продуктивности – наводи Анђелковићева.

На које начине различити економски сектори и радна снага могу имати користи од технолошких промена?

– У Србији је тешко наћи изворе који пружају комплетну слику о дигитализацији у различитим секторима привреде. Истовремено је тешко наћи студије које процењују утицај дигитализације на тржиште рада. Стога се могу извести само индиректни закључци. Тако, рецимо, према прошлогодишњем извештају Војвођанског ИКТ кластера више од 10 одсто инвестиција у ИТ било је само у четири сектора: прерађивачкој индустрији, информисању и комуникацијама, државној управи и делатности домаћинстава као послодаваца и оних који производе робу и услуге за сопствене потребе. У том смислу, може се закључити да су ови сектори међу онима са највишим нивоом дигитализације у Србији – објашњава Анђелковићева. Подсећа да су, с друге стране, пољопривреда и рударство имали само 1,2 одсто инвестиција у ингормационо-комуникационој технологији (ИКТ), што се поклапа са различитим истраживањима Светске банке и Европске уније да је пољопривреда (глобално) најмање дигитализован сектор привреде.

– Према нашим досадашњим истраживањима, највеће интересовање за дигитализацију у Србији влада у секторима као што су трговина, туризам, финансије. У тим секторима стварају се нова радна места у области логистике, продаје, маркетинга, услуге корисницима, ИТ-ија, аналитичара података, стручњака за сајбер безбедност... Међутим, недостатак свеобухватних извора о дигитализацији у Србији ограничава могућност прецизне процене утицаја дигитализације на тржиште рада у земљи – закључује она.