„Плава изложба” у МСУБ

Могла је то бити и жута, зелена, црвена, али плава је посебна јер је дуго била доживљавана као најмистериознија боја, њен пигмент је јако тешко пронаћи у природи, а опет увек је ту око нас. Плаво небо је увек изнад, чак и кад је облачан дан, знамо да је ту, али ако покушамо не можемо га дохватити, плаву боју је тешко узети у руке и опипати, што није случај са зеленим лишћем или жутим лимуном, каже нам Сенка Ристивојевић, кустоскиња Музеја савремене уметности Београд, на наше питање зашто је баш плава боја одабрана да буде централна тематска нит „Плаве изложбе”, која ће вечерас у 18 сати бити отворена у простору приземља ове музејске куће.

Заједно са колегиницом Катарином Крстић ову поставку, која ће трајати до 4. септембра, осмислила је у посебном кључу – као интерактивни полигон за доживљај модерне и савремене уметности кроз значења и симболику боје, али у контексту прилагођености слепим и слабовидим особама. Након сличне изложбе из 2019. („У додиру са”) и овога пута намера је да се истакну јединственост сваког појединца, право на сопствену перцепцију, доживљаје, мисли, ставове и изборе, са акцентом на питању: Шта боја значи особама које не могу да виде?

– Знамо да слабовиди могу имати ограничен доживљај боје и могу је носити само као траг сећања који временом бледи. За људе који су од рођења слепи боја је само још један веома апстрактан појам. Због тога ми посетиоцима омогућавамо стварања субјективног искуства боје путем разноврсних чулних доживљаја. Издвојиле смо и два аспекта плаве боје: психолошко и социолошко. Плава боја се тумачи двојако, као нежност и веселост, али и као туга, док је у историји доживљавана као боја слободе, побуне, бунта.

На поставци ће бити изложено дванаест дела из збирки МСУБ која се вишезначно могу довести у везу са плавом, настала у различитим периодима. То су радови Милана Миловановића, Ивана Табаковића, Петра Добровића, Петра Омчикуса, Радомира Рељића, Зорана Петровића, Душана Оташевића, Сање Ивековић, Томислава Петернека, Уроша Ђурића и Саше Ткаченка. Уз њих ће бити исто толико студентских интерпретација намењених активном коришћењу – све реализовано у сарадњи са Факултетом ликовних уметности у Београду, а помоћ је пружио Савез слепих Србије и стручњаци из Школе за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић”.

Питамо наше саговорнице како су студенти одговорили задатку који је био пред њима?

– Добро су се снашли у комплексном процесу који је трајао једну школску годину. Сами су бирали дела која ће интерпретирати, уз менторство професора Мрђана Бајића и Радоша Антонијевића. Приметили смо да свака нова генерација доноси нека нова искуства, другачији начин комуникације и приступа. Узбудљиви су били и разговори које смо водили о делима из збирке. Практичан моменат је обухватао део који се односио на расподелу буџета, продукцију и на крају презентацију па су се упознали са начином рада који их чека као будуће уметнике, али и са функционисањем једне велике институције. Уз то, размишљајући о потребама слепих и слабовидих, развијали су осећај емпатије – прича нам Катарина Крстић, која додаје да је најбољи показатељ како је претходна поменута поставка била прихваћена тај да ју је видело више од 3.000 људи за месец дана.

А како то све изгледа кроз конкретан пример објашњава нам Сенка Ристивојевић:

– Цртеж малих димензија Ивана Табаковића „Отмица” из 1927. године представља две јаке фигуре, стамене и изразито телесне у једном замрзнутом тренутку насилне борбе. Ова класична сцена има порекло у миту о отмици Европе, прелепе феничке принцезе коју је отео Зевс. Табаковић за позадину бира плаву боју, која наговештава морски амбијент. Цртеж је интерпретирала Теодора Јовановић, студенткиња треће године основних студија, а Табаковићеве фигуре добиле су трећу димензију. На малим скулптурама добијеним 3Д штампом, материјализована је борба мушког и женског принципа. Посетилац је слободан да узме скулптуру у руке и да истражи динамичност у преплетима два тела.

Изложба је иначе опремљена и тифло тракама које олакшавају кретање у простору, информације о изложеним делима се могу наћи на легендама које су прилагођене слабовидима, али и штампане на Брајевом писму, а додатне информације и аудио-дескрипција доступне су на аудио-носачима и у простору изложбе и онлајн.