Министар Милићевић: Помоћ дијаспоре је важна да бисмо створили основ за будуће министарство

Министар без портфеља Ђорђе Милићевић указао је у разговору са представницима кровних организација Срба у региону и дијаспори на значај двосмерне комуникације и потребе да се предложе теме за велики скуп – Видовданске дане дијаспоре, а којима ће како је најавио, присуствовати и председница Владе Србије Ана Брнабић и министар спољних послова Ивица Дачић.

Милићевић је током јучерашњег, другог по реду консултативног састанка позвао дијаспору да им се придружи како би се, између осталог, променио анахрони Закон о дијаспори и Србима у региону, чиме би се створила и основа да у наредној влади добију конкретни ресор.

Подсетио је да у извршној власти јако дуго није било представника који би се бавио дијаспором и Србима у региону и додао да је пре 10 година постојало Министарство вера и дијаспоре.

„Закон о дијаспори и Србима у региону усвојен је 2009. године а Стратегија пре 11 година. Они су анахрони, морамо да их прилагодимо садашњости. Да би то учинили морате и ви нама да помогнете да кроз заједничко деловање дођемо до резултата ... Иза нас морају остати резултати да би они били основ како би у наредном мандату Владе Србије имали конкретан ресор који ће се бавити овим питањем а не да то буде Министарство без портфеља”, рекао је он у разговору са представницима Срба који живе ван Србије, организованом путем „зум” платформе, како би се сагледале потребе сународника који живе у више од 100 земаља и како би се управо о тим темама разговарало на Видовданским данима дијаспоре.

Министар је нагласио да је држави важна двосмерна комуникација са дијаспором, да никоме није жеља да се на те људе гледа само кроз то шта могу да учине за Србију, преноси Танјуг.

Не желимо да их гледамо ни само кроз хуманитарне активности, или када је реч о финансијском аспекту кроз дознаке које износе више од 5,1 милион евра, рекао је Милићевић који је подсетио и да Видовдански сабор дијаспоре није организован годинама.

„У договору са председницом владе панирали смо сабор за 1. и 2. јул, та манифестација је јединствена прилика за нас у Србији и вас ван Србије да се окупимо уживо, разменимо идеје и учврстимо нашу визију”, рекао је Милићевић и најавио да ће молбу да присуствује том великом скупу дијаспоре упутити и председнику Србије Александру Вучићу.

Министар без портфеља нагласио је као важно потребу се умрежи што више организација које окупљају Србе и да су се зато одлучили на он лајн састанке који ће бити све учесталији до Видовданског сабора дијаспоре, који ће окупити више од 250 представника удружења, кровних организација, истакнутих појединаца.

Према његовим речима, кроз директне разговоре треба да се дође до смерница за деловање Министарства, што је једна од активности која ће у највећој мери допринети реализацији кључног циља – јачања постојећих и остварења још чвршћих нових веза између дијаспоре и матице.

Као важно је нагласио то што се зна да не постоји неповерење дијаспоре у Србије и да је оно које је некада можда и постојало отклоњено захваљујући одговорној стабилној и озбиљној политици председника Србије и Владе Србије, стварањем сигурног и стабилног правног система, јачању угледа Србије у дијаспори али и јачањем међународног угледа Србије.

Србија мора да помогне дијаспори да сачува свој идентитет, језик, културно-историјску баштину, симболе нашег народа, да учини све да асимилација не буде на штету српских темеља, рекао је он и подсетио да је то стратешки циљ и Министарства и Владе Србије.

Као важно је навео потребу да се мотивишу локалне самоуправе широм Србије да размишљају шта могу да учине за своју дијаспору и да све личне, постојеће фантастичне иницијативе, постану јавне.

На састанку са министром Милићевићем између осталих разговарали су представници Срба из Швајцарске, Хрватске, Аустралије, Канаде, Аустрије који су указали на потребу константног информисања дијаспоре на матерњем језику, како она не би била заснована на „романтичарским” основама ентузијаста, већ системска.

Такође неки од њих исказали су потребу да се дефинише могућност учествовања у политичком животу Србије, али и другачијег гласања, јер, како су навели, није могуће да људи одлазе по више стотина километара до ДКП да би то учинили.