До 2010. године прва јавна банка матичних ћелија

У Србији би до 2010. године требало да се отвори прва јавна банка матичних ћелија, која ће се налазити на Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић”, одакле ће, захваљујући регистру добровољних давалаца, матичне ћелије бити доступне свим грађанима наше земље, најављено је јуче у Београду на научном скупу о регенеративној медицини у 21. веку.

Како је објашњено, за њено оснивање је прошле године издвојено три милиона динара, а ове још 11 милиона динара, а како ће све функционисати биће познато након усвајања закона о трансплантацији органа и вештачкој оплодњи.

– Данас се чак 75 различитих болести третира матичним ћелијама из пупчане врпце, попут леукемије, имунолошких болести, обољења централног нервног система и метаболичких болести. Одрасле матичне ћелије могу се добити и из крви постељице и пупчаника, коштане сржи и периферне крви – објаснили су лекари на скупу.

Док ова јавна банка не буде формирана, на тржишту Србије постоје приватне банке које ћелије из пупчаника бебе чувају у иностранству за надокнаду од око 1.500 евра плус пе-де-ве. Стручњаци на скупу су објаснили да је читав процес једноставан, односно да се матичне ћелије по рођењу бебе ваде из пупчане врпце новорођенчета и шаљу у специјализоване приватне банке у Холандији и Белгији.

Проф. др Томица Милосављевић, министар здравља, отварајући скуп заједно са проф. др Павлом Миленковићем, председником Академије медицинских наука СЛД-а, истакао је да би трудницама требало објаснити могућности и значај узимања матичних ћелија из пупчане врпце, јер се те ћелије, у случају потребе у наредних 18 година, могу користити за лечење детета.

– Реч је о потпуно безболној и безопасној процедури која се изводи непосредно после порођаја, а лекари би трудницама требало да објасне значај њене примене, али и да је реч о скупој процедури које би требало да буде допунска услуга. Здравствене установе у Србији могу да склапају уговоре са међународним компанијама, које би биле посредници између банке матичних ћелија које у иностранству постоје и њих – истакао је Милосављевић. Он је додао да није реч о масовној појави коју треба обећавати за данас или сутра, али да је регенеративна медицина, која се бави лечењем матичним ћелијама, односно могућношћу њиховог искоришћења за стварање новог ткива, сигурно будућност медицине.

Искуства из ове гране медицине у свету, између осталих, пренео је нашим лекарима и проф. др Колин Мекгакин, шеф Института регенеративне медицине Универзитета у Њукастлу, који је истакао да се из одраслих матичних ћелија могу створити ткива јетре, панкреаса, крвних судова, рожњаче.

– Сада на универзитету користимо ткива добијена од њих за испитивање дејства лекова на људски организам. Успели смо и да направимо нервно ткиво за лечење оболелих од можданог удара, Алцхајмерове и Паркинсонове болести, а успех је постигнут и код регенерације хрскавице колена. Оно што је важно јесте и третман овим ћелијама за лечење опекотина насталих од радијације, посебно код људи који су ишли на радио-терапију – рекао је др Колин Мекгакин, истакавши да је у овој години у свету 10.000 пацијената лечено матичним ћелијама из крви пупчаника.

На скупу, који је организовала Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, говорило се и о примени матичних ћелија у терапији срца и јетре, у онкологији, садашњим терапеутским решењима и клиничким перспективама.