Држава донела мере за помоћ пољопривреди

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се јуче са представницима Удружења произвођача млека Мачванског округа које је предводио Горан Васић и Удружења одгајивача говеда централне Србије које је представљао Милија Паламаревић.

Говорећи о првим мерама које ће држава увести у циљу олакшавања пословања пољопривредника, Вучић је нагласио да ће прелевмани за тврде сиреве бити повећани на 300 динара по килограму, као и да ће бити уведени прелевмани на кондензовано млеко у износу од 300 динара. Како је саопштено из кабинета председника, такође ће се повећати и субвенције по грлу за приплодне млечне краве са 30.000 на 40.000 динара и биће исплаћене по јавном позиву који је у току.

– Износ повећања је 2,3 милијарде динара, а за ову меру ће у 2023. години бити укупно исплаћено 14,3 милијарде динара – рекао је председник. Додао је и да ће та мера важити за сва грла млечних крава.

Биће повећане и премије за млеко са 15 на 19 динара по литру у другом, трећем и четвртом кварталу, при чему ће укупно увећање износити три милијарде динара, док ће укупан износ за премије за млеко у овој години бити 15 милијарди динара.

Председник је захвалио пољопривредницима на отворености и спремности да разговарају. Нагласио је да је разговор основа за решавање проблема у свим областима, па тако и у пољопривреди, која је погођена бројним неприликама не само у нашој земљи, већ и широм Европе.

На састанку је такође договорено ограничење маржи за које се ради анализа могућности, а усаглашавање финалних износа ограничења у складу са захтевима извршиће се након састанака са млекарима и трговинским ланцима. Вучић је навео и да ће се лично ангажовати на решавању ургентних проблема.

Нешто раније јуче, трећи дан од почетка протеста пољопривредника у неколико градова, Влада Србије саопштила је да је спремна за наставак разговора у било ком тренутку. Само једно не може да понуди – загарантовану цену млека, јер тако нешто није могуће учинити са ценом било којег производа, наводи се у саопштењу које је пренео Танјуг.

Подсетимо, током протеста пољопривредника које воде неколико различитих удружења последњих дана изнет је велики број захтева. Први на списку пољопривредника из Богатића, рецимо, управо је била загарантована цена млека од 78 динара, али и субвенције од 300 евра по хектару, премије за млеко од 20 динара по литру, дизел-гориво без акцизе (100 литара по хектару за ратарске културе), увођење прелевмана за увоз свих млечних производа из свих држава, па и Цефта региона...

Ако је из одговора владе јасно да се о гарантованој цени млека не може причати, о чему би још са листе ових захтева евентуално могло да се преговара.

– Не може се инсистирати на захтевима који нису реални. То је управо одређивање минималне цене јер држава не може да одређује цене. То је давно прошло време – казао је за „Политику” аграрни аналитичар Жарко Галетин.

Али држава има инструменте да помогне, јер пољопривреда има специфичан положај да јој се мора помоћи, а и произвођачи су објективно тренутно у тешком положају. Рецимо, подршка би могла да дође, као што и сад видимо, кроз умерено повећање премија за млеко, па чак и давања по хектару. Нажалост, навео је наш саговорник, свако поређење са земљама Европске уније, где су та издвајања негде и некада била и 600, 700 евра су неумесна.

– Ми немамо приступ огромном буџету ЕУ, али то је један од захтева о којем би могло да се разговара. Ипак, 300 евра је апсолутно превелик износ, за нас немогућ. Нека груба рачуница показује да када би сви ови захтеви, које смо чули, били испуњени био би нам потребан дупло већи аграрни буџет од постојећег – нагласио је Галетин.

Због ниских цена жита и кукуруза, који су не само проблем домаћих пољопривредника већ и већине ратара у Европи због уплива јефтиних украјинских житарица на европско тржиште, један од захтева који се могао чути је и да се референтна цена ратарских култура изједначи са берзама Париза и Будимпеште.

– Ово су терминска тржишта, сасвим посебан финансијски дериват. Цене приказане на овим берзама су оне очекиване, у неком периоду. То су неупоредиве вредности, оне служе за пројекције. Инсистирање пољопривредника на томе је погрешно, управо на овим питањима плашим се да пада њихова преговарачка позиција – рекао је Галетин.

Зоран Рајић, професор на Пољопривредном факултету у Београду, коментаришући захтеве пољопривредника навео је да је суштина да треба да се пружимо само онолико колико можемо, али не без јасних циљева.

– Чињеница је да смо гарантоване цене укинули пре 20 година. Одавно не пратимо потрошњу, а то би требало да буде основ за доношење мера и вођење аграрне политике. Ако имамо вишкове то је једна политика, а у случају мањка сасвим друга – казао је Рајић. Напоменуо је и да је јасно да прелевмани имају ограничено трајање и не могу се уводити свако мало нити они дугорочно решавају проблеме.