Са ХИВ-ом се данас живи

Међународна заједница је препознала да је за превазилажење епидемије ХИВ/АИДС-а неопходно примењивати приступе засноване на људским правима и укључити такав приступ у програме превенције ХИВ-а. Кршења права припадника кључних популација ометају ефикасност националних мера за превенцију и лечење ХИВ-а и туберкулозе, истиче за „Политику” Горан Радисављевић, из ТОЦ Асоцијације за развој одрживих заједница (ТОЦ).

Он напомиње да треба знати да би се идентификовале постојеће баријере везане за људска права у приступу кључних група услугама ХИВ-а и туберкулозе, у земљама источне Европе и централне Азије од године функционише такозвани РЕАцт програм, који имплементира „Алијанса за јавно здравље”. Циљ овог програма је да помогне припадницима кључних популација, који су у повећаном ризику од ХИВ-а, као и особама које живе са ХИВ-ом, уколико су доживели неки вид дискриминације, било да је она друштвена или институционална, или кршење људских права.

– Тај систем омогућава јавним организацијама да ефикасно одговоре на идентификоване баријере и помогну припадницима кључних популација у повећаном ризику од ХИВ-а и туберкулозе, као и заштити њихових права и слобода. Србија се 2022. године укључила у РЕАцт програм, а ту су и Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија и Северна Македонија. Малтене на самом почетку спровођења програма ТОЦ је имао први случај и то у свом матичном граду. Тачније у Зајечару. Наиме, током лета 2022. године по друштвеним межама почеле су да круже гласине о повећаном броју ХИВ позитивних особа у Зајечару. У том кружењу информација, појавиле су се и информације у оквиру којих је неколико девојака таргетирано и лажно означено као ХИВ позитивне особе. ТОЦ је позвао све оштећене особе ширењем непроверених гласина да се јаве како би им пружили правну и психосоцијалну подршку и радили на превазилажењу настале ситуације. С обзиром на то да ниједна од таргетираних девојака није ХИВ позитивна, а да је непровереним објавама и укаљан њихов углед као и њихових породица, уз подршку ТОЦ-а девојке су поднеле приватне кривичне тужбе против особа које су на друштвеним мрежама шириле ове лажне информације – истиче Радисављевић.

Уз подршку Глобалног фонда ТОЦ пружа логистичку подршку Министарству здравља да у сарадњи са инфективним клиникама, институтима за јавно здравље и удружењима ради на изради Водича за терапију за ХИВ и Стручно методолошко упутство за примену ПрЕП и ПЕП терапије.

– ПЕП или Постекспозициона профилакса ХИВ инфекције представља заштиту од болести, тј. од заражавања ХИВ-ом, након доказане или потенцијалне изложености ХИВ-у и подразумева узимање антиретровирусних (АРВ) лекова) како би се спречила инфекција особа које нису инфициране ХИВ-ом. ПЕП треба користити само у хитним ситуацијама. Није намењен за редовну употребу од стране особа које могу бити често изложени ХИВ-у. ПЕП није намењен да замени редовну употребу других метода превенције ХИВ-а, као што је редовна употреба кондома током сексуалног односа, коришћење стерилног прибора за ињектирање или профилакса пре излагања (ПрЕП). Израдом Водича и упутства наставиће се на активностима да ПЕП могу лекари да препишу и да се добије, с обзиром на тренутну ситуацију да није лако доступан.

ПрЕП се разликује од ПЕП-а по томе што људи који користе ПрЕП и који су у ризику од ХИВ-а свакодневно у дужем временском интервалу узимају одређени лек за ХИВ како би спречили инфекцију ХИВ-а. Преекспозициона профилакса (ПрЕП) подразумева коришћење антиретровирусног лекова у циљу превенције преношења ХИВ-а особама које нису инфициране овим вирусом. Као и ПЕП, ни ПрЕП није намењен да замени редовну употребу кондома током сексуалног односа и коришћење стерилног прибора за ињектирање, с обзиром да се ПрЕП искључиво односи на ХИВ али не и на друге инфекције и секуално преносиве болести – напомиње Радисављевић.

Циљ је да што већи број особа које су у повећаном ризику за добијање ХИВ инфекције има приступ ПрЕП-у, да се ПрЕП користи на начин који је безбедан и ефикасан, обезбеђивање наставка ефикасности антиретровирусних лекова који се користе у сврху ПрЕП-а.

За започињање употребе ПрЕП-а први услов је да је особа ХИВ негативна, али и да је потпуно информисана о свим предностима, али и свим слабостима овакве врсте профилаксе. Поред тога, постоји још предуслова, а то су да особа није имала висок ризик од заражавања ХИВ-ом у последњих месец дана, затим да има нормалну бубрежну функцију, да је вакцинисана против против хепатитиса Бе или да је прележала, а препоручују се и вакцинација против хепатитиса А и ХПВ-а, као и да нема контра индикације за лек који се користи у оквиру ПрЕП-а. Неопходно је да особа пре започињања терапије ПрЕП-ом уради све потребене тестове на полнопреносиве инфекције. Најбитније је да се ПрЕП не узима без консултација са инфектологом или епидемилогом, а такође је и неопходно да они препишу коришћење ПрЕП-а.

– Упутство ће омогућити доступност ПрЕП-а ван инфективних клиника и лакше добијање али и праћење од стране медицинских радника. ПрЕП је тренутно веома популаран и користи се у развијеним државама.

Водич за терапију представљао би први национални водич за лечење. У досадашњој пракси инфектолози су користили ЕАЦС водич и трудили се да Србија има најмодернију терапију у региону. Постојање и усвајање Водича од надлежних институција, омогућиће и лакшу и бољу доступност лекова нових генерација. Уколико погледамо листу лекова Србија има велики број лекова регистрованих, али већина се не користи. Регистрацијом нових лекова Србија може да уради оптимизацију набавке лекова, али и самог лечења особа које живе са ХИВ-ом и да на тај начин имају што бољу терапију, која би довела до тога да у организму не може да се детектује вирус. Данас се са ХИВ-ом живи и уколико се на прави начин користи терапија вирус не може да се пренесе на другу особу, али и може да се доживи дубока старост. Уколико направимо осврт на оптимизацију лечења, Србија годишње издваја око 16 милиона евра за лечење. Уколико се оптимизује набавка у складу са Националним водичем, добићемо уштеду средстава која је неопходна за превентивне услуге али и за набавку и доступност ПрЕП-а. На овај начин ПрЕП би био доступан, бесплатан и не би био трошак државе – појашњава наш саговорник.

Од 2019. године ТОЦ уз подршку Глобаног фонда ради на заговарању за одрживост ХИВ сервиса како на националном нивоу, тако и на локалном. С тим у вези ради се на заговарању за потписивање Париске декларације, односно тзв. Декларације градова брзог одговора за ХИВ, а која има за циљ достизање циљева 95-95-95. То подразумева финансирање превентивних ХИВ сервиса и услуга на локалном нивоу, захваљујући којима ће се достићи циљеви да 95 одсто људи зна свој ХИВ статус, да је 95 одсто инфицираних ХИВ-ом на за то одговарајућој терапији, те да 95 одсто оних који добијају лекове имају потиснуто оптерећење вирусом. Париску деклерацију потписало је 10 градова и општина у Србији, што је нашу државу поставило на друго место у Европи и свету по броју градова који су показали вољу да се програми пружања услуга децентрализују и спусте поред националног и на локални ниво, објашњава Радисављевић.