Црква припрема рестаурацију надгробних плоча ванбрачне деце кнеза Милоша Обреновића

Крагујевац – Кнеза Милоша Обреновића, вожда Другог српског устанка, историја памти по много чему, па и као европског владара са највише потомака, не рачунајући средњи век. Утемељитељ модерне српске државе имао је чак шеснаесторо деце, осам у браку са кнегињом Љубицом и још толико из ванбрачних веза о којима такође постоје сведочанства и записи.

Троје ванбрачне деце сахрањено је поред Старе цркве у центру Крагујевцу, коју је кнез Милош подигао 1818. године као своју задужбину. Сахране су обављене по православном обреду, а Епархија шумадијска Српске православне цркве сада припрема рестаурацију старих надгробних плоча, како би та обележја постала видљивија и добила примерен изглед.

– Споља, на јужној страни олтара налазе се три гробнице и две надгробне плоче. Под једном су посмртни остаци Велике, Милошеве ванбрачне кћери, а друга плоча покрива гробнице Марије и Гаврила, деце која су такође плод ванбрачних веза српског кнеза. Рестаурација тих обележја биће обављена у најскорије време, уз благослов епископа шумадијског господина Јована и одобрење овдашњег Завода за заштиту споменика културе – каже за „Политику” свештеник Милић Марковић, старешина Старе цркве.

Сва деца кнеза Милоша, родоначелника династије Обреновић, имала су трагичну судбину. Умирала су рано, у детињству или првој младости, углавном од богиња и других болести, а законити син Михаило, најученији српски кнез, имао је 44 године када је страдао у београдском атентату 1868. Будући да је Михаило имао само ванбрачног сина, власт у Србији су преузели потомци Милошевог брата Јеврема, краљ Милан и његов син Александар, који је убијен у мајском преврату 1903. године, као последњи владар из лозе Обреновића.

Ћерка Велика је умрла 1823. године и сахрањена је као „четворолетна питомица књаза србског”. Њена мајка је била „прелепа Петрија”, најпознатија Милошева љубавница којој је, како стоји у неким историјским списима, пресудила кнегиња Љубица, пуцњем из кубуре. Исте године кад и Велика, преминула је и ћерка Марија коју је Милош добио у вези са извесном Станком. Марија је поживела свега две године, колико и Милошев ванбрачни син Гаврило, који је сахрањен 1828. године.

Гаврилова мајка је била Туркиња Јеленка, коју је као девојчицу заробио и покрстио устаник Миленко Стојковић. Чудна судбина „мале госпође”, како су Јеленку ословљавали Милошеви сарадници на двору у Крагујевцу, надахнула је и неке наше писце, попут познатог сценаристе и редитеља Ђорђа Милосављевића који је живот ове жене описао у роману „Ђаво и мала госпођа”. На исти начин како се побринуо за неке друге љубавнице, кнез Милош је удомио и Јеленку, удавши је за руског грофа Теодора Хербеза, који је у њу био потајно заљубљен.

Припрема рестаурације надгробних плоча ванбрачне деце кнеза Милоша поверена је познатом графичком дизајнеру Видану Папићу, професору на крагујевачком Филолошко-уметничком факултету (Филум). У разговору за „Политику”, Папић открива да ће у Старој цркви бити урађени и други важни послови.

– Надгробне плоче треба да буду видљивије, као и натписи на њима, али то није једини посао који нам предстоји. Спремамо се за заштиту иконе Богородице, коју је кнез Милош даривао Старој цркви, као и плаштанице из прве половине 19. века, која је донета из Русије. На планираним радовима биће ангажовани наши реномирани уметници. Са Академије Српске православне цркве за уметности и конзервацију долази Бисенија Терешченко, чувена по мозаицима, а угледни вајар Небојша Васовић Нес је професор на крагујевачком Филуму – наводи професор Папић.

Назив Стара црква се одомаћио у Крагујевцу, а реч је заправо о Светотројичином храму који је посвећен силаску Светог духа на апостоле. Стара црква је најстарија богомоља у граду. Подигнута је на десној обали Лепенице, где се налазило и старо гробље које више не постоји. Одобрење за градњу храма дале су турске власти, а кнез Милош је сазидао и дрвени трем да би се народ могао склонити од кише. Уместо тог дела, Карађорђевићи су 1907. сазидали припрату од тврдог материјала. Сплетом околности, Стара црква је први пут фрескописана 2018. године, уочи прославе значајног јубилеја. Тада је завршена и брижљиво припремана споменица „Два века Старе цркве у Крагујевцу (1818–2018).”