Свуда имам дом, а земље немам

Све што тражим јесте да људи на једно вече забораве своје проблеме и придруже ми се на мом животном путу, захваљујући музици коју певам. Мој бенд и ја ћемо извести песме са свих претходних, али и са новог албума, биће то драматично, тужно, забавно, искрено и лепо путовање, са страшћу и меланхолијом... Обећавам, биће то веома искрено музичко путовање, каже Јасмин Леви, израелска певачица и текстописац, у ексклузивном разговору за „Политику”, а наша публика моћи ће да је слуша 22. јуна од 21 час на великој отвореној сцени Фестивала „Белгрејд ривер фест”, на платоу код Геозавода. Две недеље касније, 6. јула планирано је њено гостовање на „Бањалука фесту”.

Харизма Јасмин Леви доприноси уверљивости и продуховљеној интерпретацији песама у којима спаја прошлост и модеран дух времена. У свету је убрајају у највеће звезде ворлд музике, а публика је упознала уз нумере „Una Noche Mas”, „Аlegria”, „Аdio Kerida”. Стекла је славу музиком инспирисаном нотама сефардских Јевреја, који су пре 500 година морали да напусте родну Шпанију, а били познати по ладино језику и култури. Многи су се населили на Балкан, а и у нашој традиционалној музици има помало ладино утицаја. Преци Јасмин Леви потичу из Шпаније и Турске, из сефардске заједнице, а морали су да напусте своје домове у Шпанији 1492. године за време владавине краљице Изабеле Фердинанд. Њена фамилија се у том периоду настанила у Турској.

Јасмин Леви је рођена и одрасла у Јерусалиму, граду различитих култура. Арапски акорди, оријент, ладино музика, фламенко, танго, џез спајају се у њеном чаробном гласу. Ова уметница данас има више албума, али њено издање „Mano Suave”(2007), иако објављено пре деценију и по, и даље је на светској листи десет најбољих албума ворлд музике. Освојила је значајне награде, а њена песма „Адио Керида” је хит ТВ серије „The Club” на Нетфликсу. Наступа широм света, а постала је и амбасадор добре воље за организацију „Деца мира”.

На прошлом гостовању у нашој престоници 2019, уочи наступа ова позната певачица је рекла за наше медије како је чула да публика у Србији уме да разуме тугу у њеном гласу и да се у Београду живи као на Медитерану: „Људи воле да седе напољу и врло страствено доживљавају живот. Без обзира на то да ли су тужни или весели. Таква публика мени треба.” Очито да се тај њен утисак показао тачним, јер ево Јасмин Леви гостује поново код нас са задовољством, а познато је да све у животу ради слушајући своје срце.

У каријери дугој више од две деценије спајали сте традиционалну ладино песму са фламенком и савременим звуком, да ли сте задовољни постигнутим, одјеком који изазива ваша музика?

Никада нисам очекивала такву реакцију на свој рад, кад спомињете одјек, не говорим о продаји, већ о душама које су пронашле утеху у мојој музици, а чак и да је то била само једна душа негде на свету, то би ме учинило срећном. То је све што је потребно.

Који ваш албум је био најуспешнији код публике, а који је вама најближи по емоцијама?

Најуспешнији је био „Mano Suave”(2007), који нисам слушала годинама, не могу да га слушам јер је био „веома погодан и пријатељски и угодан за слушање”. Да! Био је најуспешнији. Свима се допало. Али мени не. Лагала сам себе. Била сам „она права” за радио. Али нисам била исправна, она права, према својој души, стога нисам била искрена према својим слушаоцима. Онај албум који ћу носити са собом до дана смрти је „La Juderia” (2005). Била сам млада и дивља. Нисам мислила. Није ме било брига шта је исправно или погрешно. Само сам слушала своју душу. И срећна сам што имам тако невероватну публику. Они се држе овог албума колико и ја. Моји слушаоци осећају шта значи истина.

Ваш отац је утицао на оно што радите, повезивала вас је музика којом се и он бавио. У којој земљи се осећате најближе њему? Да ли највеће надахнуће имате у Израелу, Турској или Шпанији?

Мој отац је рођен у Турској, одрастао је у Израелу, а његови корени су из Шпаније. Волео је Грчку, говорио је течно арапски и обожавао Амалију Родригез, португалску фадо певачицу, и тако даље и тако даље... Ја сам, као и он, грађанин света. Свуда имам дом, а земље немам, али моја музика је мој дом. Куда год да одем, ја сам странац, али моја музика, моја душа је свуда жива.

Ви сте и амбасадор добре воље за организацију „Деца мира”, да ли бављење музиком сматрате и посебном мисијом у том смислу?

Где год могу помоћи и утицати на добро, тамо ћете ме наћи!