Утањила „Бела књига”

Ако је судити по препорукама и замеркама које су представници Савета страних инвеститора објавили у овогодишњем издањубеле књиге, а којих ове године има 102 уместо прошлогодишње 142, пословна клима за улагање у нашој земљи се побољшава. Ипак, како је на јучерашњем представљању ове публикације истакао Стајн Ерик Велан, председник Савета страних инвеститора, у Србији је привреда и даље преоптерећена прописима, а недостаје и стабилност и предвидљивост, којесу за иностране улагаче врло важне.

– То не зависи само од владиних стратегија, већ и од начина на који се закони спроводе. Не тражимо посебан третман и немамо специјалне захтеве. Желимо иста правила за све играче на тржишту. И велике, и мале, и стране, и домаће – истакао је Велан на промоцији шесте по реду беле књиге којој су, осим директора највећих страних фирми, присуствовали и представници економског дела Владе Србије.

Међу званицама су се нашли и премијер Мирко Цветковић, затим Млађан Динкић, вицепремијер и министар економије, Слободан Милосављевић, министар трговине и услуга, Јасна Матић, министарка телекомуникација и информационог друштва и Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања.

На почетку свог излагања премијер Мирко Цветковић се обратио инвеститорима речима како очекује нова улагања из иностранства, јер је Србија пре два дана усвојила два врло важна споразума, који ће побољшати пословну климу.

– Очекујем да ће до следеће седмице бити одмрзнут прелазни трговински споразум Србије и Европске уније. Изградња инфраструктуре је, такође, једно од основних опредељења нове владе Србије, која је у првим месецима од формирања доста учинила у припреми изградње друмских и железничких саобраћајница на Коридору 10 – рекао је Цветковић.

Млађан Динкић, потпредседник владе и министар економије, проценио је да ће до краја године вредност страних директних инвестиција достићи четири милијарде евра, упркос чињеници да смо у првој половини године имали изборну кампању и техничку владу.

– Када је први пут објављена бела књига, вредност бруто домаћег производа по становнику износила је 2.500 долара, док ће до краја ове године укупна вредност производње у нашој земљи остварена за годину дана достићи седам хиљада долара по становнику. Привлачењу страних инвестиција допринеће и пројекат Свеобухватне реформе прописа симболично назван „Срп”. Посебни подстицаји за долазак страних инвеститора обезбеђени су у аутомобилској индустрији, електроници и сектору информационих технологија – рекао је Динкић.

У делу предвиђеном за дискусије страни инвеститори су представницима власти замерили то што се недовољно баве ситницама које су за бизнис врло важне. Тако је Исак Шепс, генерални директор „Карлсберга”, замерио министру Динкићу то што у свој луксузни аутомобил мора да сипа српско гориво које је лошег квалитета, то што нема довољно електричне енергије за производњу, али и што је гас неквалитетан.

– Следећи пут кад будете имали сличне проблеме, не либите се да нас контактирате. Представници владе уопште са тим нису упознати – рекао је министар Динкић страним улагачима.

Одговарајући на замерке због дуготрајне процедуре добијања сагласности и грађевинских дозвола, министар животне средине и просторног планирањаОливер Дулић обећао је да ће до краја године бити промењени прописи у тој области. Слободан Милосављевић је додао да су припремљене измене Закона о заштити конкуренције и Закон о електронском пословању.

СаветстранихинвеститораСрбије, иначе,окупља 120 компанијакојесу уСрбијиуложиле 14 милијардидолараизапослиле 60.000 људи.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Србија 94. по пословности

Вашингтон - Србија се налази на 94. месту листе која показује лакоћу пословања у 181 земљи света, саопштио је јуче Дуинг бизнис у Вашингтону.

Ове године је спроведен рекордан број реформи пословне регулативе у свету, а према Извештају о пословању за 2009, источна Европа и централна Азија су већ пету годину заредом направиле највише реформи.

Ово је, иначе, шести годишњи Извештај о пословању, који припремају Међународна финансијска корпорација и Светска банка.

Првих десет реформатора су Азербејџан, Албанија, Киргизија, Белорусија, Сенегал, Буркина Фасо, Боцвана, Колумбија, Доминикана и Египат.

Србија је са 91. пала на 94. место. У извештају се наводи да је порез на пренос апсолутних права у Србији смањен са 5 на 2,5 одсто вредности некретнине, као и да су укупни трошкови укњижбе снижени са 5,37 на 2,85 одсто вредности некретнине.

Наводи се, такође, да је услед кашњења у решавању предмета у Београду, време потребно за добијање дозволе за изградњу продужено за 75 дана.

Азербејџан је у протеклом периоду спровео највише реформи пословне регулативе и скочио са 97. на 33. место глобалне листе. Албанија је друга на листи најбољих реформатора, а на глобалној листи је са 135. прешла на 86. место.

Најбоље рангиране земље из региона источне Европе и централне Азије су Грузија (15), Естонија (22), Литванија (28), Летонија (29), Азербејџан (33) и Словачка (36).

Првих 25 на глобалној листи су Сингапур, Нови Зеланд, САД, Хонгконг (Кина), Данска, Велика Британија, Ирска, Канада, Аустралија, Норвешка, Исланд, Јапан, Тајланд, Финска, Грузија, Саудијска Арабија, Шведска, Бахрејн, Белгија, Малезија, Швајцарска, Естонија, Кореја, Маурицијус и Немачка.

Земље у непосредном окружењу Србије су на овим позицијама: Мађарска (41), Румунија (47), Бугарска (49), Македонија (71), Албанија (86), Црна Гора (90), Хрватска (106), Босна и Херцеговина (119).

Фонет