Српом на законски кукољ

Премијер Мирко Цветковић ове недеље је и званично донео, сасвим сигурно, непогрешиву одлуку: СРП (наравно, без чекића) дао је у руке потпредседнику Млађану Динкићу, који већ пословично не одустаје док не изгура оно што науми. А потпредседник је прекјуче, коначно, дочекао да озваничи почетак свеобухватне реформе прописа или скраћено СРП, као домаћег еуфемизма за тврђу реч гиљотина, коју су најављивале све постоктобарске владе, па и он лично, одлажући старт из изборног пролећа за сталоженију јесен. Мада би, можда, главном човеку овдашње „акције” понајвише одговарао хрватски назив овог пројекта – „хитрорез” .

– Ако имамо замршено клупко прописа, Гордијев чвор је лакше пресећи него губити време у покушајима да се то клупко размрси. Значи, пресећи уместо распетљавати проблеме, Динкићево је гесло које ће применити и на овом пројекту.

Оставе ли се по страни функционерски стилови и темпераменти, пред владом и државном администрацијом Србије је заиста велики и озбиљан посао: да у наредних 18 месеци идентификују све републичке законе, и подзаконске акте – правилнике, уредбе, упутства, инструкције, да анализирају њихов утицај на живот обичног и операције пословног света и да, на крају, уклоне оне непотребне, застареле, преживеле, међусобно конфликтне прописе, поправе потребне а компликоване и смање бирократију. Да обезбеде ефикасније администрирање државе, а грађанима једноставније и јефтиније процедуре и бржу и лакшу комуникацију са државним чиновницима.

У наредних неколико месеци, после потребних припрема, како је најавио потпредседник Динкић, направиће се темељ за регулаторну реформу – референтна електронска база података, јер Србија нажалост још нема јавни регистар важећих закона и подзаконских аката.

За сада, надлежни се ослањају на процене да ће имати посла са око 15.000 важећих прописа, од којих неки датирају још из административног и привредног система прошлог века – прве поратне Југославије и за почетак процењују да би на крају трећина могла да буде СРП-ом „исечена”.

Други планирани корак биће направљен 31. марта следеће године, како би се у наредних шест месеци, у тај пројекат, који иначе финансира и експертски подржава Светска банка, укључили сви заинтересовани, односно они због којих се кренуло у посао – грађани, невладине организације, коморе и удружења страних и домаћих привредника и инвеститора, експерти за поједине области, који ће сугерисати шта конкретно ваља уклонити и променити на папиру, али и у пракси.

То ће бити основа да се од 1. септембра до краја 2009. конкретизују препоруке и цео процес заокружи једном владином седницом, на којој ће се у једном дану, једном одлуком из правног система елиминисати сви непотребни и превазиђени прописи из њене надлежности, а Скупштини бити упућен предлог да на посебном заседању, у обједињеној расправи, ван снаге стави или значајно измени „преживеле“ законе или њихове параграфе.

Јачање конкурентности и квалитета овдашњег пословног окружења за најмање двадесет позиција на светским ранг-листама, смањење административних трошкова пословања за најмање 25 одсто до 2011. и убрзање и смањење административних процедура, циљеви су овог пројекта који је јавности предочио потпредседник Динкић. Наравно, свестан да ће подухват бити комплетан тек када се спусти са централног на локални терен, јер инвеститори, и они велики и они мањи – предузетници, највише посла имају, најтеже се боре и највише пара троше управо у контакту са локалном администрацијом и по локалним правилима, писаним или неписаним.

Они, међутим, подсећају да није проблем само у прописима. И да им веће невоље често задаје неажурна, својеглава и самовољна администрација.

Једно од решења Динкић види у увођењу правила – ћутање знак одобравања.

– Време за изјашњавање администрације биће максимално скраћено, а ако се она не огласи у предвиђеном року, аутоматски ће значити да је аминовала тражено, прецизније – дала позитивно мишљење.

Да разлог за покретање читаве машинерије није само пуко испуњење једног од изборних обећања и удовољавање субјективном осећају грађана и фирми да им прописи и администрација поједоше и енергију, и време, и новац потврђују и анализе Светске банке и Светског економског форума, најреферентнијих у вредновању квалитета пословног окружења и степена конкурентности држава и њихових економија. Тако је на листи „Дуинг бизнис“ за 2008, Србија по условима за пословање на 86. месту од укупно 178 земаља, лошије и од Црне Горе, и Словачке, и Бугарске, и Румуније, а према глобалном индексу конкурентности на 91. позицији у конкуренцији 131 земље.

И на крају, да не буде забуне: срп и гиљотину прописа нису измислили Срби које свет, нажалост, још перципира као оне ратоборне људе са брдовитог Балкана. И много мирољубивији Швеђани и Белгијанци врло успешно и темељно су гиљотинирали регулативу, која им је загађивала правни систем и отежавала бизнис. Ипак, чини се да су најмање болећиви према сопственој шуми прописа, вероватно имајући много разлога за то, били Мексиканци код којих је на гиљотини завршило 54 одсто закона и других аката, а 27 одсто поједностављено, али и Корејци који су половину ставили ван снаге, а нешто више од петине упростили и прилагодили савременим потребама грађана и пословног света.