Кисинџеров „марксистички лек” за Украјину

Да није кризе око буџетске провалије којa прети да после 1. јуна одвуче САД у банкрот, Џозеф Бајден би сутра ушао у историју. Био би први амерички председник који је посетио Папуу Нову Гвинеју. Али због мучног натезања између демократа и републиканаца у Конгресу око дизања горње границе дуга, које ће се као и у претходних 78 пута највероватније завршити новим доштампавањем долара, Бајден се данас после самита Г-7 у Хирошими одмах враћа у Вашингтон. 

А да није отказао посету овој острвској земљи, која се шест месеци узалуд спремала за долазак лидера „слободног света”, амерички председник би у њој провео само три сата. Тек толико да се појави на састанку Форума пацифичких острва и потпише безбедносне пактове са домаћином и са Микронезијом.

ВЕНЧАЊЕ УНУКЕ: Уместо да из Папуе Нове Гвинеје пошаље јасан сигнал да се САД после година занемаривања враћају у овај пацифички регион на који Пекинг већ троши гомиле новца и времена, Бајден је својим недоласком, хтео или не, поткопао амерички углед у овом делу света. Поготово што је због проблема са празном државном касом позвао и аустралијског премијера Ентонија Албанезеа да откаже самит безбедносног пакта Квад у Сиднеју, на који је требало да дође после Папуе Нове Гвинеје.

Ово није први пут да су Бајден, али и његови претходници у Белој кући, због домаћих проблема, али често и из хира отказивали посете у иностранству. Уместо да после самита Г-20 на Балију прошлог новембра одлети на Тајланд на састанак лидера Азијско-пацифичке економске сарадње, Бајден је променио план и вратио се у Вашингтон како би присуствовао венчању своје унуке у Белој кући. Доналд Трамп је требало да посети Копенхаген 2019. године, али је посету отказао након што је премијерка Мете Фредериксен одбила да са америчким председником разговара о продаји Гренланда, иначе данске аутономне територије.

Барак Обама је у октобру 2013. године одустао од планираног пута у Малезију, Филипине, Индонезију и Брунеј због блокаде функционисања америчке владе, јер предлог буџета није прошао у Конгресу. И Бил Клинтон је због спора са буџетом 1995. године отказао свој пут на самит Азијско-пацифичке економске сарадње у Јапану.

МАРКСОВ РЕЦЕПТ: У украјинском рату је као у некој дистопијској видео-игрици дошло до неизбежног високотехнолошког „супер обрачуна” Русије и САД: „кинжал” против „патриота”. Кијев се хвали да је оборио руску необориву хиперсоничну ракету. Из Москве узвраћају да је због брзине којом лети немогуће оборити „кинжал” и тврде како су њоме погодили понос америчке противваздушне одбране. Украјинска војска која за сада има два таква ПВО система, тврди да „патриот” није уништен. Ипак, поједини амерички званичници стидљиво признају да је њихов систем претрпео одређену штету.

И док сви ишчекују украјинску контраофанзиву која ће преокренути ток рата, за коју неки мисле да је блеф, Хенри Кисинџер у разговору за лондонски „Економист“ предлаже „решење” за мир. Будући да, како каже, Украјина постаје земља са најбољим наоружањем у Европи и најмање искусним руководством, да би је обуздали, треба је одмах примити у НАТО. А онда као други корак осмислити начин за приближавање Русији како би се источна граница Европе учинила стабилном.

Да ли се то неуморни маг америчке дипломатије, који следећег викенда пуни 100 година, (не)намерно поиграва Марксовом тезом по којој је „комунизам решење загонетке историје”? Док специјални изасланик Лу Хуеј из комунистичке Кине опрезно каже да не постоји „панацеа” за решавање украјинске кризе, ако се не створе услови за мировне преговоре, либерални Кисинџер нуди сумњив марксистички чудотворни лек: „загонетку украјинског рата” решити прикључењем Кијева Западној војној алијанси. Тешко да ће Кремљ то прогутати.

ЗОНЕ БЕЗ ДЕЦЕ: Пекинг и Сеул не гледају на свет око себе кроз исте политичке наочаре, али деле исту муку – драматичан пад наталитета. Обе земље убрзано старе и желе више беба како би одржали виталност својих привреда у ситуацији када се млади због каријере и повећаних трошкова живота све теже одлучују на брак.

Кина плаћа цех ригидне популационе политике једног детета од 1980. до 2015, а Јужна Кореја делом и због чудних правила којима се родитељима са децом забрањује приступ многим јавним објектима.

Да би оживели културу брака и рађање деце, кинеске власти су у 20 градова покренули пилот-пројекте. Парови који буду желели више деце добијаће субвенције за становање и имати друге пореске олакшице. Да би повећали број новорођених, кинеска влада предлаже и да се неудатим женама омогући да замрзну јајне ћелије и приступе третманима вантелесне оплодње.

Да бу указала како није лако бити родитељ у Јужној Кореји, посланица Јунг Хје-ин прекршила је правила и изашла за говорницу парламента са дететом у наручју. Јасно је поручила да ако земља жели већи наталитет, хитно треба укинути „зоне без деце”.

Реч је о врло распрострањеној пракси да је родитељима са бебама и малом децом забрањен улаз у кафиће, ресторане, музеје и јавне установе. Само зато што дечји плач и бука коју праве узнемирује остале грађане.